Finska je do sada doživela određene pomake u migracionim obrascima 2023. godine, pokazuje statistika koju je nedavno objavila Finska imigraciona služba (FIS).
Mada se imigracija vezana za posao neznatno smanjila usred ekonomskog usporavanja, druge oblasti kao što su studentske vize i ponovno ujedinjenje porodice vide kontinuirani rast.
Broj zahteva za državljanstvo takođe treba da obori rekorde u ovoj godini.
Pad imigracije zasnovane na radu podstaknut ekonomijom
FIS prenosi da je od oktobra 2023. godine Finska primila 14.710 prvi put zahteva za boravak na osnovu zaposlenja, što predstavlja pad u odnosu na preko 20.000 podnetih zahteva 2022. godine.
Međutim, trenutni brojevi i dalje označavaju veće stope imigracije u odnosu na 2018-2021.
Pad se uglavnom pripisuje ekonomskim faktorima.
Boravišne dozvole dodeljene zaposlenim licima čine 55 odsto svih imigracija vezanih za posao, a ova kategorija je zabeležila najveći uticaj usporavanja ekonomskog rasta i rasta kamatnih stopa.
Građevinarstvo, sektor posebno osetljiv na ekonomiju, pokazalo je primetan pad.
"Ekonomsko usporavanje i porast nivoa kamata odražavaju se posebno na sektore koji su podložni ekonomskim fluktuacijama, kao što je građevinsko poslovanje", rekao je Johanes Hirvelä, direktor FIS-a za razvoj.
"Međutim, broj boravišnih dozvola za zaposlena lica koja se dodele profesionalcima u zdravstvu i socijalnim uslugama je rekordno visok. To je znak nestašice [radne snage] u tom sektoru."
Koncentrisani rast u urbanim centrima južne Finske
Hirvelä je dodao da oni koji imigriraju u Finsku u radne svrhe i dalje su koncentrisani u glavnim metropolitenskim regionima južne Finske.
Sa padom izgradnje, većina radnih migranata sada radi u zdravstvu, socijalnim službama i drugim visokokvalifikovanim profesijama koje se nalaze uglavnom u većim gradovima kao što je Helsinki.
Povratak na tipične nivoe ruskih imigranata nakon prošlogodišnjeg priliva vezanog za rat u Ukrajini takođe je doprineo ukupnom padu zahteva za boravak na poslu za 2023.
Raste stopa migracija studenata i porodica
Za razliku od blagog pada broja radnih migranata, Finska je videla kako se studenti i članovi porodice sele u zemlju konstantno povećavajući stope.
Do kraja godine Finska očekuje rekordan broj prijava studenata, a 11.401 je već podneta u prvih 10 meseci.
Veći upis međunarodnih studenata verovatno će se nahraniti odgovarajućim rastom imigracije na osnovu porodičnih veza, s obzirom da se novim učenicima na kraju pridružuju zavisna deca i supružnici.
Prijave građana postavile novi rekord
Pored jakog interesovanja studenata i porodica, Finska je svedok nezabeležene potražnje za državljanstvom 2023. godine.
Brojke su konstantno rasle od juna, očigledno podstaknute predloženim izmenama politike kojima bi se izmenili uslovi za naturalizaciju.
Samo u prvih 10 meseci 2023. godine preko 14.800 ljudi podnelo je zahtev za državljanstvo, što je najveći iznos zabeležen.
S tim da je ostalo još skoro dva meseca, ukupne prijave su već premašile prethodni rekord od 14.366 postavljen upravo prošle godine 2021.
Niske stope azila
Za razliku od velikih tokova studenata i porodica, količina zahteva za azil po prvi put je i dalje relativno niska do sada u 2023. U prvih 10 meseci podneto je samo oko 2.900 zahteva.
Većina podnosilaca zahteva potiče iz Somalije, Rusije, Avganistana, Turske i Irana.
Statistika FIS-a pokriva samo do oktobra 2023. godine, što znači da oni ne odražavaju nedavni neočekivani porast zahteva za azil koji se dešava duž delova istočne granice Finske.
Ipak, broj azila u zemlji bledi u poređenju sa preko milion zahteva koji se očekuju širom Evropske unije (EU) ove godine.
Dolasci Ukrajinaca koji beže od rata koji podnose zahteve za privremenu, a ne stalnu zaštitu azila, takođe su oslabili tokom leta i početkom jeseni.
Od oktobra, Finska je dodelila privremeni status zaštite za otprilike 17.800 Ukrajinaca tokom cele 2023.
Vesti o mešovitoj migraciji
Fluktuirajući imigracioni obrasci Finske imaju značaj za potencijalne posetioce i migrante kako iznutra tako i izvan EU, odmeravajući putovanja u nordijsku državu.
S obzirom da je Finska deo evropske šengenske zone, svi putnici bi posebno trebalo da razmotre kako bi statistika mogla da utiče na implementaciju predstojećeg Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS).
Mada imigracija vezana za posao popušta, kontinuirana popularnost Finske za studente i sve veća stopa sponzora porodičnih viza ukazuju na konstantnu potražnju među državljanima trećih zemlju koji će zahtevati ETIAS.
Rekordni zahtevi Finske za dobijanje državljanstva takođe nagoveštavaju verovatno povećanje broja prijatelja ili rođaka koji nisu stanovnici EU, a koji bi jednog dana mogli da teže poseti novih finskih državljana.
S obzirom da je sistem ETIAS predviđen za 2025.
Širi imigracioni trendovi i EU
Kao uticajna država EU, promene migracionog obrasca Finske takođe snose nadzor iz šire evropske perspektive.
Pad broja zahteva za azil, ali ipak porast stope privremenog ukrajinskog utočišta, ogledalo je sličnih trendova širom kontinenta u 2023.
Iskustvo Finske u integraciji rekordno visokih međunarodnih studenata, uz istovremeno hvatanje u koštac sa manjkom radne snage, takođe predstavlja primer mogućnosti u stvarnom svetu i izazova balansiranja imigracionih ciljeva širom EU.
Dok članice Unije sklapaju zajednički Pakt o migracionoj politici, iskustva pojedinih država na terenu informisaće kompromis.
Kada je u pitanju ponovno ujedinjenje porodice, kontinuirani rast viza Finske za zavisne osobe ukazuje na ključnu ulogu koju migracioni putevi vezani za posao ili studije mogu da igraju u oblikovanju dugoročne evropske raznolikosti.
Kao i kod ETIAS-a, Finska bi mogla da pruži rane naznake da li porast porodičnih dolazaka zahteva buduća prilagođavanja politike EU koja olakšavaju ili ograničavaju određene kategorije viza.
Gledajući napred
Mada su potpuni dugoročni uticaji i dalje neizvesni, najnoviji imigracioni podaci Finske pokazuju da se remi zemlje za strane radnike možda hladi, ali zadržava fundamentalnu snagu.
Drugi oblici migracija kao što su studentske i porodične vize nastavljaju konstantan rast, što nagoveštava snažan tekući rast različitosti koncentrisan oko urbanih ekonomskih čvorišta Finske.
Zahtevi za rekordno državljanstvo takođe naglašavaju širi otisak stopala imigracije.
Usred te preovlađujuće stabilnosti, događaji koji se naziru kao što su porast azila na granici i mogući budući politički potezi dodaju elemente neizvesnosti.
Ipak, široki trendovi ukazuju na to da Finska učvršćuje svoj status globalno integrisanog nordijskog prolaza pozdravljajući stabilne tokove novih stanovnika koji žele da studiraju, pridruže se porodici, poslu ili izgrade nove živote.