Finska vlada saopštila je 12. decembra da će krajem ove nedelje ponovo otvoriti dva granična prelaza sa Rusijom, nakon što je pre dve nedelje zatvorila celu granicu od 1.340 kilometara zbog zabrinutosti oko naoružane migracije iz Moskve.
Postepeno ponovno otvaranje od četvrtka
Granični prelazi u Vaalimai i Niili ponovo će biti otvoreni u ponoć 14.
Oni će ostati jedina dva prelaza otvorena najmanje do 14. januara 2024. godine.
Odluka je doneta na osnovu zabrinutosti za nacionalnu bezbednost i potrebe da se omoguće neka prekogranična putovanja, izjavio je pukovnik Mikko Lehmus iz Finske granične garde na konferenciji za novinare.
Bez ublažavanja ograničenja putovanja, bilo bi teško utvrditi da li će se situacija poboljšati, objasnio je premijer Petteri Orpo.
"Ako se fenomen [naoružane migracije] nastavi, zatvorićemo te granične prelaze", rekao je Orpo.
Sprečavanje hibridnih pretnji
Ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen istakla je da Rusija nastavlja da predstavlja hibridne pretnje Finskoj kroz destabilizacione napore i kampanje uticaja.
"Cilj ove aktivnosti bio je, i nastavlja da bude, da se dezavuiše javna bezbednost u našoj zemlji i stvore podele u našem društvu", rekao je Rantanen.
Vlada je spremna ili da ponovo otvori još graničnih prelaza ili da ponovo zapečati celu granicu, u zavisnosti od migracionih obrazaca u narednim nedeljama.
Priliv blizu 1.000 migranata
Vlasti su saopštile da je skoro 1.000 migranata bez odgovarajuće dokumentacije stiglo na finsku granicu od avgusta do kraja novembra.
Samo u novembru ušlo je preko 900 ljudi, što su zvaničnici opisali kao izuzetno visoke cifre.
Većina je pozdravljena iz Sirije, Somalije i Jemena, dok manje grupe potiču iz drugih zemalja kao što su Avganistan, Eritreja i Irak.
Uticaji putovanja za posetioce u EU
Zatvaranje granica i ponovno otvaranje imaće ograničen uticaj na posetioce Evropske unije (EU) koji putuju u Finsku u kratkom roku, mada tenzije sa Rusijom izaziva opštu zabrinutost.
Finska je deo Šengenske oblasti, tako da putnici sa važećim šengenskim vizama i dalje mogu da ulaze preko drugih granica.
Međutim, kada se program Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) pokrene u maju 2025. godine, aplikacije će se raspititi o prethodnim putovanjima u Rusiju.
Posedovanje ruskih ulaznih markica moglo bi da podstakne dalju proveru aplikacija ETIAS-a.
Za dugoročne putnike ili imigrante kao što su porodice, investitori i studenti, odgovor Finske naglašava geopolitičke tenzije koje mogu da utiču na odluke o proučavanju ili preseljenju u tu nudu.
Oprezna granična politika takođe ograničava ulazak za ruske državljane, uključujući one koji su povezani sa Finskom.
Testiranje prilagodljivosti EU
Fluktuirajuća granična kontrola Finske testiraće prilagodljivost Šengenske oblasti EU bez granica u reagovanju na brzo razvijanje kriza vezanih za bezbednost između zemalja članica i spoljnih zemalja.
Kao spoljna granica EU, dodatna provera onih koji prelaze iz Rusije u Finsku omogućava drugim zemljama članicama da izbalansiraju unutarevedidnu slobodu kretanja sa identifikovanjem potencijalnih bezbednosnih pretnji.
Ako bi druge skandinavske zemlje sprovele dodatna ograničenja, to bi takođe uticalo na podobnost prekograničnih radničkih šema po proširenom sistemu ETIAS.
Kriza naglašava složenost održavanja unutrašnje mobilnosti EU dok se procenjuje i reaguje na hibridne pretnje iz inostranstva.
Iskustvo Finske informisaće diskusije o balansiranju bezbednosti, imigracionoj politici i otvorenim granicama širom kontinenta.
Pridruživanje NATO-u smatra se okidačem
Finska je postala članica NATO-a u aprilu 2023.
Mnogi građani veruju da Moskva vidi povećanu migraciju kao odmazdu za ulazak Helsinkija u alijansu.
Vlada se nada da će njeno oprezno ponovno otvaranje dva granična prelaza obeshrabriti naoružanu migraciju, istovremeno omogućavajući neophodna prekogranična putovanja.
Zvaničnici će nastaviti pažljivo da prate situaciju.