Da bi se rešio tekući nedostatak radnika u poljoprivrednom sektoru, Francuska je usvojila dvostruki pristup.
Prvo je dodala poljoprivredu na listu "sektora sa kratkim osobljem". To olakšava zapošljavanje neevropski radnika koji su već u Francuskoj, čak i ako nemaju svu pravu papirologiju.
Drugo, ublažila je vizne propise za strane sezonske radnike, što im je omogućilo da lakše dobiju radne dozvole.
Rušenje barijera za zapošljavanje u poljoprivredi
Prethodno su iregularni migranti koji su tražili radne dozvole morali da dokažu da su bili u Francuskoj 10 godina i da obezbede 24 iskliznuća plata.
Prema novim pravilima, oni treba da pokažu dokaze o samo tri godine staža i podnesu 12 platnih mesta.
Kada se dobije, radna dozvola važi jednu obnovljivu godinu, što obezbeđuje put ka legalnom zapošljavanju.
Pojednostavljanje procesa za poljoprivredna preduzeća
Taj korak takođe donosi korist poljoprivrednim preduzećima koja žele da zaposle strane radnike.
Oni sada mogu lakše da angažuju građane koji nisu iz Evropske unije (EU) ili Evropskog ekonomskog prostora (EEA). Oni ne moraju da pokažu dokaz o potrebi rada, što olakšava proces regrutovanja.
Ovaj apdejt rešava probleme poljoprivrednicima koji su se nekada suočavali sa dugim vremenima čekanja da dobiju radna ovlašćenja, što im je teško pomoglo da pronađu dovoljnu pomoć tokom zauzetih sezona.
Rasprostranjen fenomen u Evropi
Francuska nije sama u svojim naporima da privuče strane radnike.
Nemačka je obećala da će svake godine dovoditi 400.000 kvalifikovanih radnika i složila se da nedokumentovanim imigrantima olakša pridruživanje programima jezika i integracije.
Italija takođe radi svoj deo posla dajući posebne boravišne dozvole kako bi podstakla postojeće radnike da svoj status učini legalnim.
Podela sever-jug u obrascima migracije radne snage
Poseban obrazac pojavljuje se u kiselju strane poljoprivredne radne snage širom Evrope.
U severnim regionima, kao što je Nemačka, radnici često dolaze iz istočnih i centralnoevropskih zemalja kao što su Poljska i Rumunija da bi sezonski radili na farmama.
Međutim, u zemljama južne Evrope, kao što je Francuska, raste zavisnost od radnika izvan EU. Na primer, oko 75 odsto sezonskih radnika u Francuskoj dolazi iz Maroka.
Podrška EU ciljanoj migraciji radne snage
Evropska unija prepoznaje vitalnu ulogu sezonskih i migrantskih radnika u ispunjavanju periodičnih radnih zahteva u poljoprivredi.
U nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije ukazuje se na promovisanje "ciljane migracije radne snage iz trećih zemalja" kako bi se uhvatili u koštac sa nestašicom veština.
Evropski parlament je takođe pozvao na bolju integraciju migrantske radne snage kao potencijalnog rešenja za ruralnu depopulaciju.
Suprotstavljene političke reakcije u Francuskoj
Mada levičarske stranke u Francuskoj očigledno oprezno podržavaju taj korak, krajnje desnica ga je odmah odbacila, navodeći kao razlog strahovanja od podsticanja masovne imigracije izvan Evrope.
Centristička desnica podeljena je oko toga, a određeni lideri su protiv toga, dok drugi vide da je to korisno za poljoprivrednike.
Mapiranje putovanja za sezonske sojourne
Relaksacija viznih pravila uglavnom je usredsređena na olakšavanje ulazaka poljoprivrednih radnika iz zemalja koje nisu članice EU. Međutim, te promene takođe bi mogle da utiču na ljude koji planiraju kratkoročne posete Šengenskoj zoni.
Oko sredine 2025. godine biće pokrenut Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS). To znači da će putnici iz zemalja koji su izuzeti od potrebe za vizom morati da dobiju odobrenje pre nego što posete Šengensku zonu.
Korak za regularizaciju poljoprivrednih radnika potencijalno bi mogao da utiče na politiku i procedure ETIAS-a.
S obzirom da državljani zemalja koje nisu članice EU koriste ove relaksirane vizne propise za ulazak u zemlje EU, njihov pravni status mogao bi da utiče na to da li ispunjavaju uslove za razne vrste putnih isprava, u zavisnosti od toga zašto putuju.
Preoblikovanje dugoročnih imigracionih perspektiva
Olakšavanje viza za poljoprivredne radnike moglo bi da dovede do dužeg boravka ili čak stalnog boravka. To znači da bi ne samo kratkoročni posetioci već i oni koji rade u poljoprivredi mogli da imaju više mogućnosti da ostanu u Francuskoj.
Porodicama regularizovanih radnika moglo bi biti lakše da se pridruže svojim najbližima. Pored toga, ljudi iz zemalja koje nisu članice EU koji rade onlajn ili investiraju mogli bi da pronađu nove šanse u francuskom poljoprivrednom sektoru.
Pored toga, taj zaokret u politici mogao bi da utiče na šire imigracione dijaloge unutar EU.
Dok se zemlje EU bave nedostatkom radnika u mnogim industrijama, postupci Francuske mogli bi da podstaknu slične ideje. To bi dugoročno moglo da promeni način na koji funkcioniše imigraciona politika i kako ljudi izvan EU mogu da postanu stanovnici ili građani.
Pragmatično rešenje za poljoprivredni sektor
Francuski poljoprivredni sektor ima koristi od regulisanja imigrantskih radnika, što pomaže u stvaranju jasnijih smernica za privremeno zapošljavanje i sprečava situacije u kojima se radnici suočavaju sa neprihvatljivim uslovima.
FNSEA, glavni francuski poljoprivredni sindikat, dugo je insistirao da poljoprivreda bude priznata kao sektor koji se suočava sa nestašicom radne snage, sa ciljem da se svake godine popuni oko 70.000 radnih mesta, posebno u vreme žetve.
Odluka Francuske da ublaži vizna pravila za strane poljoprivredne radnike odraz je pragmatičnog pristupa rešavanju nestašice radne snage u vitalnom sektoru.
Mada se politički odgovori razlikuju, ovaj korak se poklapa sa širim evropskim inicijativama za pojednostavljivanje ciljane migracije radne snage i integraciju radnika migranata u lokalne zajednice, čime se obezbeđuje stabilna radna snaga za poljoprivredni sektor.