Desetine hiljada marširalo je Francuskom 21. januara, pozivajući predsednika Emanuela Makrona da ne odobri sporni novi imigracioni zakon usvojen u decembru 2023. godine.
Kritičari tvrde da se zakon suviše blisko usklađuje sa ekstremnom desnicom i izdaje osnovne francuske principe kao što su sloboda i jednakost.
Masovne demonstracije širom zemlje
Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova procenilo je da je oko 75.000 demonstranata učestvovalo širom zemlje, a oko 16.000 se okupilo u Parizu.
Međutim, glavni sindikat radnika CGT-a uložio je ukupno učešće na 150.000 ljudi.
Protesti su održani samo nekoliko dana pre nego što je Ustavni savet Francuske odlučio da li je nacrt zakona u skladu sa ustavom.
Sam Makron je nagovestio da bi neki aspekti mogli da budu neustavni, piše francuski list Le Mond.
Oštrija pravila izazvala gnev zastupničkih grupa
Cilj zakona je da se ojača sposobnost Francuske da deportuje one koji se smatraju nepoželjnim.
Takođe se podižu nove barijere za imigrante za pristup socijalnim uslugama i socijalnim beneficijama.
Druge mere otežavaju ponovno ujedinjenje porodice u Francuskoj.
Na primer, supružnik koji želi da imigrira možda će sada morati da demonstrira stručnost francuskog jezika.
Zakon bi takođe mogao da vidi povratak kontroverznog propisa iz 2012. Pored toga, neke zdravstvene službe sada bi mogle da budu uskraćene na osnovu imigracionog statusa.
Global Experts Sound Alarm on 'Unequal' Treatment
Ešvini KP, ekspert Ujedinjenih nacija za rasizam, opisao je zakon kao kontradiktoran francuskim zastupljenim principima slobode, égalitéa i bratstva.
Ona je rekla da će njena ograničenja socijalnih beneficija i povećanje naknada najviše "uticati na marginalizovane zajednice".
KP se pridružila 200 popularnih francuskih ličnosti širom sektora umetnosti, kulture i rada pozivajući na proteste protiv zakona.
Njihovo zajedničko saopštenje označilo je to kao "diktat trgovaca mržnjom" koji gura nacionalistički program.
Putanja napred ostaje neizvesna
Predstojeća odluka Ustavnog saveta baca neizvesnost na budućnost zakona.
Njihova revizija mogla bi da izmeni ili obori neke kontroverznije elemente.
Makron je izazvao kritike zbog podrške zakonu, koji je usvojen prošlog meseca uz podršku krajnje desničarske stranke Nacionalni skup Marine Le Pen.
Neki su ga optužili da je išao desno uoči izbora 2027.
Britanci dobili dugoročno izuzeće od viza
Međutim, britanski drugi vlasnici kuća uglavnom su izbegavali slamanje mera.
Oni sada mogu da ostanu u Francuskoj više od 90 dana godišnje bez dodatne papirologije.
Izuzeće je u suprotnosti sa pooštrenim ograničenjima za druge strane državljane.
Sporazum proizlazi iz sporazuma iz doba Brexita kojima se Britancima daje efikasniji pristup dugoročnim francuskim vizama.
Uticaj novih viznih pravila na putnike u EU
Zakonom se uvode oštrija ograničenja za socijalne usluge i beneficije koje ispunjavaju uslove.
Kao rezultat toga, građani Evropske unije (EU) koji posećuju ili žive dugoročno u Francuskoj mogli bi da se suoče sa više papirologije i prepreka u pristupu zdravstvu.
Zakonom se vlastima takođe daju veća ovlašćenja za deportaciju onih koji nemaju važeću papirologiju.
To povećava neizvesnost za porodice i radnike EU koji prekoračuju kratkoročne šengenske vize.
Međutim, neobrađeni sistem ETIAS predstavlja možda najveći izazov.
Lansiranjem 2025. zahteva se od putnika iz EU da unapred podnesu zahtev i plate francusko odobrenje za ulazak.
Većini će biti potreban ETIAS samo da bi posle sledeće godine uzeo vikend odmor u Parizu.
Slamanje ili zatvaranje ivica?
Potez Francuske odjekuje oštrijim stavovima širom Evrope usred imigracionog zaostatka.
Međutim, kritičari tvrde da se novim zakonom krše obaveze EU vezane za otvaranje unutrašnjih granica i jednak tretman.
Kao veliki zagovornik među-evropske saradnje, percipiran antagonizam Francuske prema imigrantima rizikuje da otuđi bliske saveznike.
Kontroverzni nacrt zakona mogao bi da inspiriše imitatorske zakone koji dodatno podrivaju šengenske ideale.
S tim što ETIAS i ekstremno desničarski sentiment zahtevaju strožu kontrolu, Evropa se suočava sa teškim pitanjima o balansiranju bezbednosti sa principima otvorenog društva.
Trenutne unutrašnje tenzije u Francuskoj pružaju samo uvid u tu pivarsku debatu.
Šta je sledeće za imigracionu reformu?
Naredni dani će se pokazati ključnim u određivanju sudbine novih imigracionih pravila u Francuskoj.
Predstojeća odluka Ustavnog saveta mogla bi znatno da preoblikuje ili obori ekstremnije elemente.
Međutim, predsednik Makron ne pokazuje znake potpunog napuštanja strožih ograničenja koja se smatraju neustavnim.
Usvajanje nekog oblika reformi ostaje prioritet za njegov drugi mandat.
Masovni ulični protesti i osude globalnih ličnosti za ljudska prava takođe izgleda neće odvratiti Makronovu vladu od napredovanja u njenoj imigracionoj agendi.
Međutim, intenzitet protivljenja javnosti mogao bi da primora na ustupke u konačnom obliku zakona.