U iznenađujućem preokretu događaja, Evropska unija (EU) zabeležila je značajno smanjenje nezakonitih prelazaka granice tokom prve polovine 2024. godine.
Ova promena u obrascima migracija pokazuje koliko komplikovano i nepredvidivo globalno kretanje može biti, postavljajući pitanja o efikasnosti trenutnih politika i budućnosti upravljanja granicama EU.
(Slika ljubaznošću Marcelo Randa preko Pekels)
Dramatičan pad neregularnih prelaza
Prema preliminarnim podacima Fronteksa, Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu, nezakoniti prelazak granice u EU opao je za skoro trećinu (30%) u prvoj polovini 2024. godine, ukupno oko 94,000.
Ovo značajno smanjenje posebno je uočljivo na zapadnobalkanskim i centralnim mediteranskim rutama, koje su zabeležile smanjenje od 72% i 61% respektivno.
Međutim, situacija nije ista na svim putevima.
Zapadnoafrička ruta do Kanarskih ostrva imala je zapanjujući porast od 174%, a istočna kopnena granica zabeležila je porast od 148%.
Ovi različiti trendovi pokazuju koliko nepredvidive mogu biti nepropisne migracije i koliko su ljudi prilagodljivi kada pokušavaju da uđu u EU.
Dodatna kontrola za putnike i imigrante
Promenljiva situacija neregularnih migracija utiče na legitimne putnike i imigrante u EU.
Sa implementacijom Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) na horizontu, posetioci iz zemalja oslobođenih viza suočit će se sa većom kontrolom.
Ovaj sistem ima za cilj da poboljša bezbednost i bolje upravlja migracijama, što potencijalno utiče na kratkoročne posetioce, digitalne nomade i studente.
Za dugoročne imigrante, kao što su porodice i investitori, ove promene mogu dovesti do strožih imigracionih procedura.
Zemlje EU mogu prilagoditi svoje politike kako bi uravnotežile humanitarne potrebe sa sigurnosnim problemima, što bi moglo uticati na vreme obrade i zahteve za dokumentima.
(Slika ljubaznošću projekta RDNE Stock preko Pekels-a)
Preispitani pristup upravljanju granicama
Promena broja ljudi koji prelaze različite evropske migracione rute verovatno će uticati i na implementaciju ETIAS-a i na ukupnu imigracionu politiku.
Države članice EU mogle bi preispitati način na koji upravljaju granicama, što bi moglo dovesti do promjena u pravilima o šengenskim vizama i zahtjevima za dugoročni boravak.
Frontek će verovatno prilagoditi svoje poslovanje ovim novim obrascima, a resursi će se možda preraspoređivati kako bi se fokusirali na nove problematične oblasti kao što je zapadnoafrička ruta.
To bi moglo dovesti do strožih provere na određenim ulaznim tačkama, utiče na sve putnike.
Gledajući unapred
Dok se EU bavi ovim promenljivim migracijskim trendovima, suočava se sa izazovom balansiranja bezbednosnih pitanja sa svojom posvećenošću slobodi kretanja i humanitarnim vrednostima.
Narednih nekoliko meseci biće važno za evropske kreatore politike da odluče kako da odgovore na ove promene i šta to znači za buduće migracije na kontinent.
Sa preko 2,900 službenika Fronteksa koji su uključeni u različite operacije, EU je posvećena zaštiti svojih granica dok upravlja globalnim migracijama.
Kako se migracioni obrasci menjaju, politike i sistemi se takođe moraju prilagoditi kako bi osigurali pošteno i sigurno okruženje za sve koji ulaze u Evropsku uniju.