Turizam, vitalna žila kucavica za Grčku, ponovo je u centru pažnje. Grčka vlada je odlučila da naplati krstarenje putnicima € 20 kada posete Santorini i Mikonos.
Ovo je da se uhvati u koštac sa prekomernim turizmom, a istovremeno se bavi i dugoročnim pitanjima održivosti.
Dolasci brodova za krstarenje ugrožavaju popularna ostrva
Santorini i Mikonos su poznati po svojim prelepim plažama i belim kućama, privlačeći milione turista svake godine. Međutim, ova popularnost ima svoje nedostatke.
U 2023. godini, samo Santorini je primio 1,3 miliona putnika na krstarenju, preplavljujući njegovu infrastrukturu. Mikonos je takođe zabeležio porast od 23% u posetima krstarenju.
Veliki broj turista doveo je do saobraćaja, dugih čekanja i štete po životnu sredinu, posebno tokom prometnih sezona.
Da bi pomogla u upravljanju gužve, Grčka planira da naplati putnicima krstarenja naknadu od 20 € u leto. Ideja je da se podstakne odgovornije putovanje.
Grčki premijer Kiriakos Micotakis pomenuo je da, iako cela zemlja nije preplavljena turistima, mesta poput Santorinija i Mikonosa definitivno osećaju uticaj.
Korak ka održivom turizmu
Turizam je doneo 20 milijardi evra grčkoj ekonomiji u 2023. godini, tako da je balansiranje zaštite popularnih mesta i jačanje ekonomije nezgodno.
Novac od novog poreza na krstarenje će se vratiti u lokalne zajednice, uglavnom za poboljšanje infrastrukture. Na ovaj način, lokalno stanovništvo ima koristi od turizma uz smanjenje njegovog negativnog uticaja.
Vlada takođe ograničava broj brodova za krstarenje koji mogu pristati u isto vreme kako bi se rasporedio broj posetilaca tokom cele godine.
Ovi koraci su deo većeg plana za rešavanje ekoloških problema izazvanih turizmom.
Nestašica vode na ostrvima je veliki problem, pa Grčka uvodi pravila o zaštiti životne sredine kako bi ostrva bila podnošljiva i privlačna i za stanovnike i za turiste.
(Slika ljubaznošću tghurd preko Pikabai)
Povećanje poreza na kratkoročni najam
Nove politike nisu usmerene samo na putnike na krstarenju; kratkoročni najam poput onih na Airbnb-u su takođe na meti.
Vlada planira da podigne poreze na kratkoročne iznajmljivanje, posebno u Atini, i da će prestati da izdaje nove dozvole za iznajmljivanje u tri centralne oblasti grada.
Ovo ima za cilj da pomogne da stanovanje više pristupačne za stalne stanovnike, koji su po ceni zbog velike potražnje za kratkoročnim iznajmljivanjem.
Porez na zakup će varirati u zavisnosti od veličine i kvaliteta imovine. Na primer, naknada za otpornost na klimu za hotele sa pet zvezdica će porasti sa 10 na 15 evra po noći, sa manjim povećanjima za mesta sa četiri i tri zvezdice.
Kratkoročni najam će takođe biti oporezovan, sa maksimalno 8 € po noći.
Turisti se suočavaju sa većim troškovima
Kratkoročno, ove nove politike mogle bi poskupjeti posjetu Grčkoj za turiste.
Za dugoročne posetioce ili one koji razmišljaju o preseljenju u Evropsku uniju (EU), uticaj bi mogao biti složeniji. Veći porezi na kratkoročni najam mogli bi otežati pronalaženje pristupačnih mesta za boravak na duži period.
Međutim, dugoročno gledano, fokus vlade na održivost mogao bi učiniti popularna mesta poput Santorinija i Mikonosa ugodnijim štiteći njihovu lepotu i pristupačnost.
Napori Grčke da upravlja prekomernim turizmom takođe su usklađeni sa širim politikama EU, kao što je predstojeći Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciju (ETIAS), koji će olakšati putovanje državljanima koji nisu iz EU.
Poboljšanjem infrastrukture i kontrolom broja turista, Grčka bi mogla postati privlačnija opcija za podnosioce zahteva za ETIAS, omogućavajući im da slobodnije putuju unutar EU bez potrebe za punom vizom.
(Slika ljubaznošću Jimmi Teoh preko Pekels)
Postavljanje novog standarda za održivi turizam
Nove politike Grčke takođe bi mogle uticati na imigraciju širom EU.
Kako sve više zemalja EU pokušava da uravnoteži turizam i održivost, zemlje poput Španije i Italije, koje se suočavaju sa sličnim izazovima, mogle bi usvojiti slične strategije kako bi zaštitile svoja popularna turistička mesta.
Fokus EU na klimatske promene i održivi razvoj ogleda se u povećanju poreza u Grčkoj, posebno onima koji imaju za cilj zaštitu životne sredine.
Ove mere su usklađene sa širim ciljevima EU za smanjenje ugljičnog otiska i rešavanje pitanja zaštite životne sredine.
Pristup Grčke mogao bi poslužiti kao model za druge zemlje EU koje žele da zaštite svoje turističke destinacije od štete po životnu sredinu.
Pronalaženje ravnoteže između turizma i očuvanja
Novi grčki porezi i propisi predstavljaju značajnu promenu u načinu na koji se zemlja bavi turizmom.
Dok neki posetioci mogu biti odloženi višim troškovima, cilj je da se stvori održiviji model turizma koji podržava lokalne zajednice i štiti prirodne lepote svojih poznatih ostrva.
Dugoročno gledano, ovaj pristup bi mogao da promeni način na koji turisti doživljavaju neke od najpopularnijih destinacija u EU.