Ifo institut, velika istraživačka grupa u Evropi, predložila je da Evropska unija (EU) napravi radne vizne aranžmane sa bezbednim trećim zemljama.
Ova ideja ima za cilj da ponudi pravne načine da se niskokvalifikovani radnici presele u EU, posebno zato što imaju malo mogućnosti da uđu legalno.
Radni vizni aranžman za minimiziranje iregularne migracije
Panu Poutvaara, direktor Instituta IFO, smatra da je nemanje zakonskih opcija za ulazak glavni razlog što je sistem azila EU preopterećen.
Mnogi ljudi koji traže azil, poput onih iz Turske, imaju male šanse da ostanu, ali bi mogli da imaju koristi od radnih viznih aranžmana.
U predloženom okviru, ljudi iz zemalja sa sporazumima EU mogli bi da podnesu zahtev za radne vize bez obzira na njihove veštine.
Te vize mogle bi da budu na ograničeno vreme i ne bi uključivale socijalne beneficije, slično nemačkom sporazumu iz 2016 . sa šest zemalja zapadnog Balkana.
Radne vize EU pomažu niskokvalifikovanim migrantima
Ivon Giesing, istraživačica ifo, naglašava nekoliko prednosti radnih viznih sporazuma između EU i drugih zemalja.
Sa tim sporazumima imigranti bi mogli da podnesu zahtev za radne vize i legalno uđu u EU, izbegavajući opasna putovanja i plaćajući krijumčare.
Ovaj plan mogao bi da smanji ilegalnu imigraciju i zahteve za azil, istovremeno pružajući više legalnih mogućnosti za zapošljavanje. To bi takođe oslabilo aktivnosti krijumčarenja ljudi.
Za EU bi sporazumi o radnoj vizi mogli da smanje troškove obrade zahteva za azil.
Ti sporazumi bili bi posebno korisni za tražioce azila sa malo šansi u njihovim matičnim zemljama.
Da bi zadržala kontrolu nad tržištem rada, EU bi mogla da izda radne vize na kratak period i ograniči socijalne beneficije za te nosioce viza.
EU usvojila novi sporazum o migracijama
Predlog Ifo instituta dolazi u trenutku kada je EU napravila izmene u svojoj politici migracije i azila.
Cilj novog sporazuma o migracijama je da se postave jasna pravila za rukovanje dolascima migranata i da se stvore iste procedure u svim zemljama članicama.
Ažurirani sistem želi da podstakne saradnju u upravljanju migracijama uz istovremeno poštovanje humanitarnih dužnosti.
On uključuje plan da zemlje članice pomažu jedna drugoj kada su suočene sa velikim brojem migranata, bilo preseljenjem ljudi ili pružanjem druge podrške.
Sporazum će brže učiniti procese skrininga i azila, fokusirajući se na brzo vraćanje onih koji nemaju pravo da ostanu.
Takođe uključuje korake za rešavanje razloga zbog kojih ljudi migriraju i jačanje partnerstva sa zemljama iz kojih dolaze ili kroz koje putuju.
Oblikovanje smernica migracije
Predlog sporazuma o radnim vizama sa drugim zemljama pokazuje njene napore da izbalansira svoju migracionu politiku.
Takav pristup se uklapa sa ciljevima novog pakta EU o migracijama i azilu, koji je usredsređen na efikasno upravljanje migracijama uz ispunjavanje humanitarnih dužnosti.
Nudeći legalne puteve za niskokvalifikovane radnike, EU bi mogla da smanji ilegalnu imigraciju i zahteve za azil, puštajući zemlje članice da se fokusiraju na one kojima je zaista potrebna zaštita.
Međutim, EU treba pažljivo da osmisli te sporazume kako bi se podudarali sa postojećim politikama kao što su Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) i nacionalna imigraciona pravila. Balansiranje bezbednosti, ekonomskih potreba i humanitarnih zabrinutosti biće od presudnog značaja dok EU oblikuje svoju buduću migracionu politiku.
Izazovi i rešenja upravljanja migracijama
Dok se EU bavi iregularnim migracijama i preopterećenim sistemima azila, sporazumi o radnim vizama sa drugim zemljama mogli bi da budu rešenje.
Ti sporazumi, koje je predložio Ifo institut, mogli bi da obezbede pravne načine za niskokvalifikovane radnike da uđu u EU, smanjujući opasna putovanja i krijumčarenje ljudi.
Novi migracioni pakt EU ima za cilj stvaranje efikasnijeg i konzistentnijeg načina za upravljanje procesima migracije i azila.
Kombinujući legalne opcije ulaska sa ovim novim politikama, EU se nada da će se pozabaviti problemima sa kojima se suočavaju i migranti i zemlje članice.