Ilegalna migracija u Sloveniju skoro se udvostručila 2023. godine nakon što se susedna Hrvatska pridružila šengenskoj zoni bez granica, izvestila je policija 12. januara.
Porast presretnutih migranata
Slovenačka policija je prošle godine rešavala 58.193 slučaja migranata koji su ilegalno ušli iz Hrvatske, što je povećanje od 84 odsto u odnosu na 2022. godinu, izjavio je policijski komesar Senad Jušić.
Avganistanci i Marokanci su videli najveće bodlje.
Broj presretnutih avganistanskih državljana utrostručio se na skoro 18.000.
Marokanci su porasli sa 300 na preko 8.800.
Pakistanski i ruski migranti udvostručili su se na preko 5.200 odnosno 3.631.
Ukupno gledano, ilegalni unosi činili su 96 odsto svih presretanja migranata u Sloveniji prošle godine.
Prilagođavanje strategije, jačanje saradnje
Jušić je rekao da je slovenačka policija prilagodila operacije nakon što je Hrvatska ušla u Šengensku zonu u oktobru.
Podaci o uhapšenim krijumčarima — 554 prošle godine, od kojih su samo 9 državljani Slovenije — pokazuju poboljšanu efikasnost, dodao je on.
S obzirom da su pretnje od terorizma u porastu usred rata Izraela i Hamasa, Slovenija je u oktobru ponovo unela granične provere sa Hrvatskom i Mađarskom.
Italija i Austrija takođe su proširile kontrole.
Nove rute kroz planine
Policija je nedavno otkrila povećane pokušaje prometa migranata preko udaljenih planinskih prevoja iz severne Slovenije u Austriju.
Od početka decembra uhvaćeno je devet krijumčara koji su pokušavali da dovedu 92 osobe, uglavnom Sirijce.
Migranti potiču iz skloništa u Ljubljani i Logatecu, saopštila je policija.
Više patrola bilo je raspoređeno za presretanje vozila sa stranim registarskim tablicama.
Većina tražilaca azila ide dalje
Prošle godine je 58.757 migranata zatražilo azil u Sloveniji, što je povećanje od 87 odsto.
Međutim, ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar izjavio je u decembru da je 95 odsto njih dobrovoljno nastavilo svoja putovanja.
Istovremeno, broj migranata koji su se vratili u Hrvatsku naglo je opao, sa 2.171 na 176.
Ilegalni slučajevi stanovnika pali su za polovinu, posebno za Albance, Bosance, Srbe i Moldavce.
Ripple efekti na legalne putnike
Mada se kriza usredsredila na ilegalno krijumčarenje državljana koji nisu državljani EU, povećana bezbednost granica mogla bi da utiče na svakoga ko se legalno kreće regionom.
Za državljane EU koji putuju kroz tu oblast, pojačanja duž šengenskih granica mogla bi da znače češće provere ID.
Počev od maja 2025. godine, za bezvizne posete biće potrebno i autorizacija putovanja ETIAS-a .
Porodične jedinice, studenti i investitori koji imigriraju u Sloveniju ili traže dozvolu boravka mogli bi da se suoče sa dodatnom proverom dokumenata i kašnjenjem u obradi zbog razvučenih imigracionih sistema.
Vršenje pritiska na oštriju politiku
S obzirom da su ilegalni upisi preko četiri puta veći od predviđenih, Slovenija insistira na strožoj politici EU o zaštiti granica, raseljavanju izbeglica i sprečavanju trgovine ljudima širom regiona Balkana.
Kao konduit između bliskoistočnih i zemalja EU kao što je Austrija, iskustva Slovenije mogla bi da utiču na politiku Šengenske zone koja uključuje proveru ID- a, zahteve ETIAS-a i saradnju sa zemljama koje nisu članice eu, kako bi se smanjio podsticaj migranata za ilegalni ulazak.
Zaustavljanje eksploatacije, poštovanje ljudskih prava
Sa čvršćim granicama širom Evrope, Slovenija je postala važan prelaz za migrante koji traže bolji život na Zapadu.
Policija pojačava napore za zaustavljanje trgovine ljudima dok pokušava humano da tretira tražioce azila.