Izlazak iz Evropske unije delovao je kao održiva opcija za Britaniju imajući u vidu da postojeći geopolitički, socijalni i ekonomski faktori oblikuju njene egzistencijalne sposobnosti unutar ovog trgovinskog bloka. Pitanja imigracije, ekonomskog prosperiteta, zapošljavanja itd. Referendum gimiks, argumenti i propozicije zapravo su delovali zbunjujuće za normalne birače zbog njihovog ograničenog obima da sprovedu detaljnu ekonomsku analizu. Njihovi miopijski pristupi i poverenje u svoje političke predstavnike je ono što je stvorilo ekonomsku situaciju u kojoj se cene robe i usluga kolebaju dok se mikroekonomske strukture destabilizuju. Formalno napuštanje unije pokazatelj je nadolazećih teških ishoda koji će dugoročno uticati na britansku ekonomiju.
Prema Dhingri, Otavianu, Sampsonu i Reenenu (2016), izlazak iz Evropske unije znači da će trgovanje sa drugim zemljama u Evropi postati teže, skupo i poremećeno složenim trgovinskim sporazumima. To znači da će regulatorno razilaženje vremenom početi da raste primoravajući na smanjenje troškova trgovine. Vremenom će ti troškovi uticati na obim trgovine i protok robe u britanskim lancima snabdevanja, što će izazvati porast njihovih konačnih cena. Kao takva, indikativno je da je Evropska unija važna za Veliku Britaniju posebno sa zemljama koje pomažu da se dovoljni bilateralni viškovi sa minimalnim regulatornim složenostima zbog postojanja u jedinstvenom trgovinskom bloku.
Britanija trguje sa svih 28 evropskih zemalja koje omogućavaju uvoz i izvoz široke robe. U 2014. godini, na primer, trgovina sa Evropskom unijom činila je 44 odsto izvoza usluga i robe; a istovremeno je činio 52 odsto uvoza usluga i robe. Odlazak će stoga staviti Britaniju u nepovoljnu poziciju u kojoj više ne može da pregovara o sporazumima o slobodnoj trgovini sa preostalih 27 zemalja. Ta nemogućnost trgovine sa povoljnim uslovima primoraće na povećanje cena potrošne robe jer Britanija više nije pod zaštitom spoljnih tarifa Evropske unije.
Izlazak će takođe ograničiti slobodno kretanje radne snage koje se godinama koristi za pružanje osnovnih usluga za održivi ekonomski rast. Iz ekonomske perspektive, kretanje radnika izaziva stresove u pogledu stambenog prostora, infrastrukture, zdravstva i drugih sektora podrške javnosti. Međutim, neto uticaj je bio protivrečan pružanju jeftinijih, optimalnih i kompetentnih usluga. Migranti radnog uzrasta doprineli su u oblastima kao što su nega, vodoinstalateri, nastava i čišćenje. Odlazak će destabilizovati tržište rada gde potražnja i dalje ostaje ista, ali se snabdevanje smanjuje. Neto efekat je porast cena usluga kao odgovor na ovu nestabilnost (Ebell & Warren, 2016).
Dalja izolacija primoraće ljude da napuste Britaniju ublažavajući pritisak na infrastrukturu sa dubokim posledicama cena. Nefleksibilnost tržišta rada i smanjeni turizam zbog nepovoljnih stopa sigurno će sa jedne strane učiniti pružanje radne usluge skupim. Sa druge strane, postojaće delimično iskorišćena infrastruktura koja primorava kompanije da smanje svoje cene kako bi privukle više kupaca i ostvarile održive prihode. To je implikacija koja mora da se desi jer će smanjenje cena usluga biti jedini način da se održe domaće kompanije. Sličan uticaj dogodiće se i kada će Britanci tražiti usluge na stranim lokacijama gde će se od njima tražiti da troše više.
Lanci supermarketa kao što su Tesco i Unilever nagovestili su dolazni trend u cenama svojih proizvoda. Ovo su najbolje lokacije na kojima Britanci kupuju namirnice, hranu, odeću i druge potrepštine po najboljoj ceni. Od sada, Unilever se zalagao da podigne cene širom rasprostranjenih proizvoda kako bi odrazio funtu koja pada. Većina pogođenih roba su uvezene robe kao što su Marmite, namirnice i odeća koje opravdavaju neke implikacije formalnog napuštanja Evropske unije. Očekuje se da će i drugi prodavci slediti kako trgovinska politika postane izolacionistička, teška i složena, jer povećavaju troškove poslovanja.
Nasuprot tome, Džajls (2016) ističe da će cene stanova pasti, da će ekonomija iskusiti veće stope inflacije, veće interese centralne banke i veće otplate stambenih kredita. Putovanja u druge evropske zemlje takođe će postati skupa zbog oslabljene funte. Avio karte će biti povoljnije, cene hotela na destinaciji će se povećavati, a kurs dinara biće nepovoljan za Britance. Ova situacija će se nastaviti jer Britanija ne može ni da pregovara o boljim trgovinskim sporazumima u naredne dve godine dok formalno ne bude proglašena nesmešnom Evropskom unijom.
To je isti razlog zašto su kompanije kao što je Microsoft povećale cene proizvoda za približno 22%. Njihovo opravdanje su ekonomske neizvesnosti, valutne fluktuacije i regulatorne složenosti. Isto se desilo i sa naftnim kompanijama jer više ne mogu da izvore pristupačnu ekspertsku radnu snagu, proizvodnu opremu i održavaju ekonomski izvodljive lance snabdevanja. Njihova jedina odluka je da povećaju usluge i robu kako bi nadoknadili svoje sve veće troškove rada. Stoga, ukratko, napuštanje Evropske unije šteti Britaniji jer će rezultirati povećanjem cena, a drugi put se smanjuje zajedničkim ishodom: ekonomskim nedostatkom zbog izolacije, strogim trgovinskim barijerama, većom robom i cenama usluga, kao i povećanim troškovima proizvodnje.
Reference
- Buttonwood. (2016, Okt 13). Brexit znači... veće cene. Retrieved from The Economist: http://www.economist.com/blogs/buttonwood/2016/10/economic-impact-devaluations
- Dhingra, S., Ottaviano, G. I., Sampson, T., & Reenen, J. V. (2016). Posledice Brexita po trgovinu i životni standard Velike Britanije.
- Ebell, M., & Warren, J. (2016). Dugoročni ekonomski uticaj napuštanja EU. Ekonomski pregled Nacionalnog instituta , 121-138.
- Giles, C. (2016). Brexit u sedam grafikona — ekonomski uticaj. Njujork: Fajnenšel tajms.
- Irwin, G. (2015). A15. BREXIT: uticaj na Veliku Britaniju i EU. London: Globalni savetnik.