Međunarodna organizacija za migracije (IOM) izrazila je odobrenje novog pakta Evropske unije (EU) o migracijama i azilu.
Tokom govora na Ministarskoj konferenciji o operatizaciji Pakta u Getu, u Belgiji, 30. aprila 2024. godine, generalna direktorka MOM-a Ejmi Poup obećala je podršku zemljama članicama u poštovanju prava.
Papa je opisao Pakt kao značajan napredak ka temeljnijem pristupu upravljanju migracijama u Evropi.
Ona je takođe ponudila pomoć IOM-a u obezbeđivanju implementacije sporazuma na način kojim se poštuju prava.
Stručnost i saradnja sa EU
Pakt EU dobio je pohvale od MOM-a, a Poup je želeo da razgovara o tome kako organizacija može da pomogne u njegovoj implementaciji.
Ona je navela da je cilj stvaranje sistema migracija i azila koji je jači i štiti prava ljudi u pokretu.
Poup je ukazao da iskustvo IOM-a i uspostavljeno partnerstvo sa EU mogu da posluže kao osnova za pružanje dodatne pomoći tamo gde je to potrebno.
Ipak, ona je naglasila da će dobro funkcionisati pakt koji će zahtevati dovoljno resursa i sposobnosti za izgradnju snažnijeg i otpornijeg sistema, sposobnog da efikasno upravlja krizama.
Kontinuirano zalaganje za holističke pristupe
Poup je pružio uveravanja prisutnima na konferenciji da će IOM nastaviti da se zalaže za sveobuhvatne pristupe kako bi se na najbolji način pružila migracija za ekonomski rast i dobrostojeće.
To je sve dok se obezbeđuju zaštita i pomoć onima koji su u ranjivim situacijama.
Pored toga, IOM će održati blisku saradnju sa partnerima u zemljama porekla i tranzita, rešavajući razloge koji izazivaju migraciju i rizike uključene u putovanje.
Poup je naglasio značaj određivanja prioriteta u holističkoj strategiji, gde su pored mera sprovođenja naglašeni bezbedni i pravni putevi.
Ključni aspekti Pakta EU o migracijama i azilu
Novi pakt, poznat kao "Novi pakt o migracijama i azilu", ima za cilj uspostavljanje koordinirane strategije za postupanje prema kretanju migranata i tražilaca azila unutar EU.
Ključne funkcije obuhvataju:
-
Poboljšane granične provere pomoću biometrijske tehnologije kao što su otisci prstiju i prepoznavanje lica.
-
Obavezan mehanizam solidarnosti koji zahteva da zemlje EU pomažu jedna drugoj u upravljanju tražiocima azila i migrantima.
-
Pojednostavljene procedure obrade zahteva za azil iz zemalja sa niskom stopom zaštite.
-
Mere za rešavanje potencijalnih porasta migracija i strategija za sprečavanje organizovane migracije iz trećih zemalja.
-
Uvođenje koncepta "sigurne treće zemlje" u procesu podnošenja zahteva za azil.
Potencijalna pitanja ljudskih prava i izazovi implementacije
Uprkos uveravanjima zvaničnika EU u pogledu zaštite osnovnih prava, reforme su se suočile sa kritikama grupa civilnog društva i organizacija za ljudska prava.
Izražena je zabrinutost u pogledu mogućnosti proizvoljnog pritvora, pojačanog rasnog profilisanja i opasnosti od slanja ljudi nazad u nebezbedne zemlje.
Pored toga, eksperti su izrazili zabrinutost u pogledu izvodljivosti stavljanja reformi u praksu. Oni su istakli složenost novog sistema i potencijalno oklevanje određenih zemalja članica da ga u potpunosti podrže.
Zapravo, Mađarska je jedan od glasnih protivnika novog migracionog pakta, navodeći da bi to moglo da pogorša ilegalnu migraciju.
Pakt se suočava sa izazovima u njegovoj implementaciji, suočavajući se sa kritikama sa raznih tačaka duž političkog spektra.
Kretanje kroz izazove i mogućnosti
Dok EU preduzima korake za sprovođenje svog novog pakta o migracijama i azilu, IOM je obećao da će podržati njegovu implementaciju na osnovu prava.
Iako je cilj pakta da se unapredi način na koji se u Evropi postupa sa migracijom čineći je sveobuhvatnijim i ujedinjenijim, još uvek postoje zabrinutosti u pogledu ljudskih prava i izazova u njenom stavljanju u praksu.