Islandski ministar inostranih poslova Bjarni Benediktson pozvao je na pojačanu graničnu kontrolu i policijska ovlašćenja kao odgovor na palestinski protestni logor ispred zgrade parlamenta zemlje.
U postu objavljenom u petak na Fejsbuku, Benediktsson je ocenio da je šatorski grad na Trgu Austurvöllur "neshvatljiv" i "katastrofa", zahtevajući njegovo uklanjanje.
Demonstranti su prvi put podigli šatore 27.
Palestinske zastave se vijore dok se ministar protivi
"Apsolutno je neprihvatljivo da je grad Rejkjavík dozvolio logor na ovom svetom mestu između statue Jón Sigurdsson i Alþingi napisao je Benediktsson.
"Grupa vijori više zastava Palestine i kači ih na bandere i šatore. Nikome ne bi trebalo dozvoliti da nedeljama vijori bilo kakvu nacionalnu zastavu van islandske Alþingi protestujući protiv islandskih vlasti".
Grad je 18.
On je ustvrdio da demonstracije ne poštuju tipične proteste održane pre renomirane statue i zgrade parlamenta.
Lider nezavisnosti Jón Sigurdsson bio je prvak islandske autonomije od Danske tokom 1800-ih godina.
Vlasti traže proširena ovlašćenja
Pored toga što je tražio smenu logora, Benediktsson je pozvao na promene u politici kojima se ograničavaju zahtevi za azil, za koje je naveo da su preplavljene Islandom u odnosu na njegove nordijske susede.
"Sledeća stvar koja treba da se desi je da se pooštre propisi o tražiocima azila i usklade sa onim što naše susedne zemlje imaju", napisao je ministar inostranih poslova.
On je posebno predložio pojačano sprovođenje granica, napisavši: "Trenutni aranžman je izmakao kontroli, kako u pogledu troškova, tako i broja zahteva."
Benediktsson je takođe kritikovao parlament zato što je nedavno odbacio predložene reforme ministra pravosuđa, tvrdeći da su potrebna dodatna policijska ovlašćenja za rešavanje međunarodnog kriminala.
Većina kandidata iz Ukrajine, Venecuele
Prema izveštajima medija, 223 Palestinaca podnela su peticiju za azil na Islandu prošle godine.
Međutim, oko 80 odsto ukupnog broja podnosilaca zahteva potiče iz samo dva naroda: Ukrajine i Venecuele.
Prema sadašnjoj vladi, pomoć za azil povećala se među građanima koji beže od nasilja ili nestabilnosti u tim zemljama.
Od 2018. do 2021. godine, islandske vlasti su odobrile skoro sve slučajeve Venecuele, klasifikujući tamošnje uslove kao prekomerno nebezbedne.
Aktuelni rat takođe je naveo tražioce azila u Ukrajini da dobiju status izbeglice od početka ruske invazije.
ETIAS Visas Unaffected, For Now
Zahtevi ministra inostranih poslova dolaze godinu dana pre nego što sistem izuzeća od viza za ETIAS stupi na snagu za mnoge državljane EU koji posećuju Island i većinu drugih šengenskih zemalja.
ETIAS, koji treba da bude pokrenut u maju 2025.
Da li će izbegličke debate podstaći kasnije promene nije jasno.
Za sada se čini da porodica EU i podnosioci zahteva za radne vize nisu pogođeni debatama oko palestinskih slučajeva azila.
Broj tih zemalja je i dalje veoma mali.
Međutim, neki investitori i digitalni nomedovi koji traže islandske boravišne dozvole mogli bi da se suoče sa većom lupom ako vlasti prošire skrining.
Čvršće granice širom Evrope?
Kao jedna od otvorenija evropskih zemalja prema tražiocima azila, stav ministra inostranih poslova nagoveštava talasaste efekte širom kontinenta.
Ako islandska politika postane restriktivnija, slične evropske zemlje mogle bi da slede taj primer usred nedavnih ekonomskih i migracionih pritisaka.
Stroža granična kontrola mogla bi da poremeti jedinstvo EU oko imigracionih pitanja posle pandemije.
Međutim, neke države sa desničarskim vladama mogle bi da iskoriste retoriku kako bi smanjile prihvat izbeglica, ograničile radne vize ili zahtevale više papirologije ETIAS-a od posetilaca.
Buduća politika Islanda podstaći će debate.
Putanja napred
Dok se palestinski protest nastavlja ispred islandskog parlamenta, politička debata koja je nastala ne pokazuje znake brzog rešavanja.
Ministar inostranih poslova Benediktsson zatražio je strože zakone o azilu i proširena policijska ovlašćenja, koja je parlament nedavno odbacio.
Sa eskalacijom tenzija, sve strane moraju da rade na pronalaženju zajedničkog jezika.
Umesto pretnji deportacijom ili pritvorom, vlada bi mogla da ponudi pregovore dobre volje kako bi razumela perspektive demonstranata.
Island se možda ponosi poštenim praksama azila, ali uvek ima prostora za napredak čuvši marginalizovane glasove.
Hladnije glave moraju da prevladaju da bi se pronašao pravi ishod.