Šengenska vizna pravila će se promeniti
Podnosioci zahteva za šengensku vizu biće zadovoljni najavom da će proces podnošenja zahteva i izdavanje vize za kratak boravak biti pojednostavljeni. Međutim, troškovi kratkotrajne šengenske vize treba da se povećaju sa sadašnjih 60 na 80 evra. Još uvek ništa nije postavljeno u kamenu, ali Savet Evropske unije i parlament su neformalno pristali na predviđene promene.
Novi propisi
Cilj novih propisa je da se pojednostave putovanja u šengenske zemlje kako bi se podstakao turizam i trgovina u zemljama članicama. U novom izveštaju Evropskog parlamenta u kojem su navedene nove procedure objašnjeno je da će zahtevi za kratkoročnu šengensku vizu sada morati da se podnesu između šest meseci (trenutno tri meseca) i petnaest dana pre predviđenog datuma putovanja. Predloženi trošak vize je 80 evra, mada će biti besplatan studentima, istraživačima i deci mlađoj od šest godina uz moguće smanjenje broja podnosilaca zahteva mlađih od osamnaest godina.
Pojednostavljeni proces
O novim smernicama i da li da ih prihvati sada mora da glasa Komitet za građanske slobode. Ako bude prihvaćen i formalno usvojen od strane Saveta ministara EU, tekst predloga objaviće Zvanični žurnal EU, a stupiće na snagu šest meseci kasnije. Trenutno građani iz preko 100 zemalja zahtevaju neki oblik evropske vize (obično šengenske vize) za ulazak u Evropsku uniju. Preko 16 miliona šengenskih zahteva za vize obrađeno je 2017. godine sa neizbežnim odlaganjima. Veruje se da će povećanje perioda prijave sa tri na šest meseci ubrzati i pojednostaviti proceduru.
Britanski državljani plaćaće evropska putovanja
Evropska komisija je nedavno potvrdila da će britanske vlasnike pasoša koštati 7€ da posete evropske zemlje. Ova taksa stupiće na snagu 2021. godine kao rezultat povlačenja Britanije iz Evropske unije. Kada se povlačenje završi, od britanskih putnika će se tražiti da se prijave za novi Evropski sistem putnih informacija i autorizacije. Registracija za odobrenje ETIAS-a za putovanje mora se podnositi svake tri godine uz trenutnu predloženu naknadu od 7 € koja se plaća svaki put. Taksa se ne primenjuje na putnike mlađe od 18 ili više od 70 godina, ali će i dalje uticati na otprilike 40 miliona britanskih nosilaca pasoša.
Velika Britanija "Treća zemlja"
Mogućnost da britanski putnici moraju da plaćaju evropske posete prethodno je odbačena od strane pristalica pro-Brexita ali nacrti propisa za uvođenje ETIAS-a jasno označavaju Veliku Britaniju kao "treću zemlju" i stoga podležu istim kriterijumima kao i druge zemlje van EU koje zahtevaju neki oblik evropskih viza i odobrenje ETIAS-a za evropska putovanja.
Manje evropskih putovanja
Britanska vlada se nadala da će pregovarati o izuzeću ETIAS-a za svoje državljane, ali to nije uspelo da ostvari ostavljanje britanskih nosilaca pasoša sa dodatnim troškovima i papirologijom koja će sada biti potrebna čak i za najkraće putovanje u bilo koju evropsku zemlju članicu. ABTA, Udruženje britanskih turističkih agenata, procenjuje da britanski državljani svake godine potroše više od 33 milijarde funti u Evropi sa preko 72 miliona prekomorskih putovanja godišnje sa devet od svakih deset putovanja na evropsku destinaciju. S tim što britanski državljani verovatno neće biti zadovoljni zahtevom za odobrenje ETIAS-a, kao i dodatnim troškovima i papirologijom, te cifre mogle bi da zaošteze značajan pad u narednim godinama.
Navodna finska šengenska vizna prevara u Turskoj
Agenti Finske granične garde i Nacionalnog istražnog biroa istražuju troje zaposlenih u turskoj ambasadi zbog navodnog lažnog izdavanja stotina finskih šengenskih viza u poslednjih nekoliko godina. Nepravilnosti u izdavanju finskih viza u Ankari prvi put su primećene pre nekoliko meseci i pokrenuta je krivična istraga. Osumnjičeni članovi osoblja su nadgledani, a umešani zvaničnici više nisu u osoblju ambasade sa jednom osobom koja je zadržana na suđenju.
Netačne informacije
Vodeći istražni oficir Finske granične garde Antti Leskelä potvrdio je da su vize izdate uprkos tome što su zvaničnici znali da su detalji i informacije u aplikacijama lažni. Vlasti procenjuju da je broj lažnih stečenih viza u stotinama, ali ne mogu da stave tačnu cifru na tu cifru. Prema podacima finskog ministarstva, ambasada Ankare obradila je 4.014 zahteva u 2018. godini sa stopom odbijanja od 23,1 odsto. To je otprilike isti broj zahteva kao i prethodne godine kada je stopa odbijanja bila samo 11,2 odsto. Ovaj nesklad u udvostručavanju stope odbijanja doveo je do postavljenih pitanja koja su rezultirala krivičnom istragom prevare.
Mogući bezbednosni propust
Finska šengenska viza omogućava nosiocu da slobodno putuje po svim šengenskim državama do 90 dana u datom šestomesečnom periodu. Zabrinutost u Finskoj i EU je da su lažno stečene vize možda pale u ruke propalih tražilaca azila, kriminalnih bandi, pa čak i terorističkih organizacija.