Interni izveštaj poljskog graničara otkriva da su pokušaji migranata i tražilaca azila koji prelaze iz Belorusije u Poljsku i susedne baltičke države i dalje visoki, a da je do sada ove godine u Poljskoj otkriveno preko 17.800 slučajeva.
Povećan pritisak duž granice Poljske i Belorusije
Podaci koji obuhvataju od 1. januara do 17. septembra 2023 . godine pokazuju preko 17.800 instanci migranata koji pokušavaju ili uspešno prelaze iz Belorusije u Poljsku, što je dvostruko više nego u istom periodu.
Većina je sprečena da uđe, a zabeleženo je preko 16.000 slučajeva.
Privedeno je skoro 400 migranata, a odluke o napusti Poljske donete su za preko 1.200 ljudi nakon prelaska, uglavnom državljana Sirije i Avganistana.
Granična barijera Poljske sa Belorusijom imala je za cilj da zaustavi takve prelaze od njenog završetka 2022. godine.
Međutim, kritičari tvrde da tekuće visoke cifre pokazuju da barijera i dalje "curi".
Poljski graničar ističe da je bio efikasan u otkrivanju i prevenciji.
Dalje putovanje u Nemačku
Izveštaj takođe daje naznake da mnogi migranti idu dalje u Nemačku posle ulaska u Poljsku iz Belorusije.
Oko 500 je uhvaćeno na poljsko-nemačkoj granici, dok je skoro 13.000 uhapšenih u Nemačkoj u blizini poljske granice verovatno ušlo iz Belorusije.
Tokovi migracije se pomeraju između baltičkih granica
Pokušaji prelaska iz Belorusije opali su u Litvaniji na godišnjem periodu, ali su se značajno povećali u Letoniji, što ukazuje na promene tokova duž baltičkih granica.
Preko 1.600 je zaustavljeno na granici Litvanije i Belorusije, a preko 8.700 u Letoniji.
Nemačka granična kontrola izazvala širi odgovor
S obzirom da su brojke otkrivene kako ulaze u Nemačku i dalje u porastu, Berlin je prošlog septembra sproveo privremene provere dolazaka iz Poljske i Češke Republike.
To je izazvalo slične akcije Poljske na granici sa Slovačkom u oktobru.
Putnici se suočavaju sa još graničnih provera
Stimujući razne zemlje koje sprovode dodatne granične provere, posetioci u Evropi koji planiraju putovanja u više zemalja suočavaju se sa novim potencijalom za kašnjenja i poremećaje.
Oni koji se oslanjaju na bezgranično šengensko područje za turizam, studiranje u inostranstvu ili poslovna putovanja trebalo bi da predvide stroži dokument i bezbednosni pregled. Granični redovi i vreme čekanja mogli bi da se povećaju.
Predstojeće pokretanje Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) za 2025. godinu takođe znači da će putnici u Evropu zahtevati unapred odobrenje u vidu ukidanja viza za ETIAS.
S tim da je nestabilnost u toku, obezbeđivanje temeljne proverene primene ETIAS-a pre ulaska verovatno će biti prioritet.
Politike pod pritiskom
Dok se države EU bore da se izbore sa tim, mogle bi da se dese reforme migracione politike kako bi se ojačale spoljne granice i uskladili sistemi obrade.
Zemlje fronta mogle bi da poguraju druge zemlje članice da više pomognu u zahtevima za azil ili preseljenju kroz šeme kvota.
Zemlje koje sprovode privremene granične kontrole naglasile su da su to poslednje sredstvo za obavljanje iznenadnih pritisaka.
Međutim, s obzirom da su neke kontrole već više puta proširene, trajne izmene pristupa Šengenu bez pasoša ne mogu se u potpunosti isključiti ako problemi potraju dugoročno.
Takođe bi moglo da dođe do napora da se pojednostavi i ubrza obrada zahteva za azil, deportacija neuspelih zahteva i implementacija ETIAS-a za proveru putnika pre dolaska.
Putanja napred
Razvoj događaja pokazuje da "hibridni napad" Belorusije koji uključuje podsticanje iregularne migracije u Evropsku uniju (EU) nastavlja da dovodi do naprezanja evropskih granica i odnosa između zemalja članica.
Mada barijere poput poljskih sprečavaju mnoge prelaze, aktuelni pritisci i kretanja unutar evropske šengenske zone bez granica testiraju saradnju i izaziva unilateralne reakcije.
S obzirom da uskoro nema znakova ublažavanja situacije, čini se da će kriza nastaviti da oporežuje evropsku solidarnost i dovitljivost.