Kipar je postao prva država Evropske unije (EU) koja je vratila više odbijenih tražilaca azila nego što je dobila u jednoj godini.
Ministar unutrašnjih poslova pozdravio 'oštar stav'
Kiparski ministar unutrašnjih poslova Konstantinos Janu saopštio je ove nedelje da je zemlja vratila preko 11.000 migranata u 2023. Oko dve trećine je dobrovoljno otišlo, rekao je Janu.
Ministar je zasluge za "oštar stav vlade o migraciji" pripisao tome da Kipar bude "manje atraktivna ekonomska destinacija".
Zvanični podaci pokazuju sveukupan pad migracije na Kipar u poslednjih devet meseci u poređenju sa 2021.
Zemlja je do sada ove godine primila 10.589 zahteva za azil, naspram 21.565 u 2021.
Kada je reč o ukupnim repatrijacijama, Kipar se sada nalazi na četvrtom mestu među državama EU.
Neslaganje sa Paktom EU
Janu je međutim izrazio nezadovoljstvo novim sporazumom EU o migracijama.
On je rekao da to nije u skladu sa zahtevom Kipra za obaveznim preseljenjem migranata iz zemalja fronta u druge zemlje EU.
Kipar nastavlja da vrši pritisak da se delovi Sirije smatraju bezbednim zonama.
Janu veruje da bi to moglo da omogući repatrijaciju nekih državljana Sirije u nesagledivim oblastima.
Sirijci su činili većinu morskih dolazaka na Kipar 2022.
Uticaj na putnike iz EU
Tvrdokorni migracioni stav Kipra mogao bi da oteža putovanja nekim građanima i imigrantima iz EU.
Zemlja je deo Šengenske zone, tako da bi strože granice mogle da dovedu do veće provere aplikacija ETIAS-a posetilaca kada sistem bude pokrenut 2025.
Porodice, studenti, radnici na daljinu i drugi dugoročni posetioci mogli bi da se suoče sa dodatnim preprekama za vize.
Kipar bi takođe mogao manje da poželi dobrodošlicu migrantima i tražiocima azila iz EU.
Ripple Effects Across EU
Zaokret u politici Kipra mogao bi da podstakne tvrdokornija imigraciona pravila širom EU.
Zemlje koje su već sklone ograničavanju imigracije mogle bi da navedu Kipar kao opravdanje za čvršće granice i sprovođenje ETIAS-a.
To bi moglo da poremeti ideale slobode kretanja koji podrivaju projekat EU.
Međutim, posle višegodišnje podele oko podele tereta, države fronta preuzimaju stvar u svoje ruke.
Da li će to razilaženje preći na neminovnu krizu migracione politike EU, ostaje da se vidi.
Prekretnica za EU?
Preokretanje neto migracionog trenda na Kipru moglo bi da označi ključni trenutak za napore EU da se izbori sa tekućom migrantskom krizom.
Ako druge države na prvoj liniji fronta, kao što su Grčka i Italija, slede taj primer u zauzimanju tvrđeg cilja u vezi sa repatrijacijom odbijenih podnosilaca zahteva za azil, to bi moglo da se oslobodi pritiska na zemlje koje osećaju teret novih dolazaka.
Mnogo toga zavisi od toga da li će ostatak EU podržati striktniju politiku repatrijacije.
Nesuglasice poput Kipra sa novim sporazumom EU o migracijama mogle bi da se nastave.
Međutim, Unija ne može sebi da dozvoli da ignoriše presedan koji Kipar postavlja.
Njena sposobnost da zaustavi plimu pristiglih migranata kroz oštrija pravila mogla bi da obezbedi plan za EU.