Malta je uvela šemu brze pruge sa ciljem da privuče kvalifikovane strane radnike da popune manjak radne snage.
"Inicijativa specijalističkih zaposlenih" nudi ubrzanu obradu viza za kvalifikovane kandidate.
Otklonjavanje nedostataka veština
Šema je otvorena za državljane zemalja koje nisu članice EU sa minimalnom godišnjom platom od 25.000 evra.
Podnosioci zahteva moraju da imaju najmanje osnovnu diplomu ili kvalifikacije i iskustvo u menadžerskom ili tehničkom polju.
Poslodavci moraju da dokažu da nema odgovarajućih kandidata za Evropsku uniju (EU) ili Maltežana.
Uspešne prijave biće obrađene za 15 radnih dana.
To je usledilo posle postojeće "Inicijative ključnih zaposlenih" za menadžere i tehničare sa visokim zaradama, sa petodnevnom preokretom.
Za podobnost je potrebna plata iznad 35.000 € i overene kvalifikacije.
Rast stanovništva izazvao debatu
Migracija na Maltu skočila je 546 odsto u protekloj deceniji, sa 15.000 u 2012. na 97.000 u 2022. godini.
Priliv je podstakao ekonomski rast, ali i doveo do naprezanja stambenog prostora, saobraćaja i infrastrukture.
Dve trećine malteških preduzeća prijavilo je nestašicu veština, po istraživanju Evrobarometra za 2022.
Šeme brzih pruga rešavaju rupe u talentima kako bi preduzeća uvek uvek zapošljavala.
Građani su izrazili zabrinutost zbog tempa migracije i potencijalne eksploatacije radnika.
Premijer Robert Abela je naveo da, iako migracija donosi izazove, snabdevanje lokalnom radnom snagom je nedovoljno.
Upečatljiv delikatna ravnoteža
Vlada mora da balansira ekonomske zahteve i javna osećanja.
Pojednostavljujući ulazak za kvalifikovane strance uklapa se u njihov podsticaj za rešavanje razlika u veštinama i dalji rast energije.
Kritičari tvrde da infrastruktura i zaštitne mere moraju da se razvijaju paralelno da bi se bavile narastajućim stanovništvom.
Takođe je bilo poziva da se odredi prioritet obuke za malteške građane.
Trendovi migracije i azila
Malta je prošle godine primila 973 nova zahteva za azil, čime je ukupan broj neobrađenih na 1.730.
Stopa odobravanja bila je niska, a 15 je dobilo status izbeglice i 172 podružnice.
Zemlje najvišeg porekla bile su Sirija, Eritreja, Bangladeš i Ukrajina.
ETIAS promene mogu slediti taj primer
Ubrzane radne vizne staze na Malti mogle bi da nagovede slične šeme u okviru predstojećeg Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS).
ETIAS će, koja treba da bude pokrenuta u maju 2025, zahtevati odobrenje za pre putovanja za posetioce iz preko 60 zemalja koje ulaze u Šengensku zonu.
Kao zemlja članica EU, Inicijativa specijalističkih službenika Malte sugeriše da Unija prepoznaje ekonomske prednosti kvalifikovane migracije.
Politika ETIAS-a mogla bi da ublaži ulazak određenih radnika i studenata koji nisu iz EU, usklađenih sa radnim potrebama zemalja Šengena.
Međutim, nije predviđeno da ETIAS dostigne obim novog brzog sistema brze pruge na Malti.
Program se uglavnom fokusira na bezbednosne provere, a ne na skrojene vize zasnovane na karijeri.
Međutim, njeno stvaranje još uvek dotiče evoluciju imigracione politike u EU.
Ako inicijativa Malte uspešno izbalansira poslovne prioritete i javne usluge, mogla bi da podstakne dalji diskurs o unapređivanju legalnih migracionih kanala širom regiona.
Put napred
S obzirom da su vize na brzoj pruzi sada aktivne, zvaničnici će pratiti ishode.
Uspeh bi mogao da bude veliki u odobrenim radnim dozvolama.
Međutim, efekti na infrastrukturu i socijalnu koheziju takođe moraju da se prate.
Balansiranje tih faktora ostaje dugoročni izazov Malte.
Zemlja mora da iskoristi ekonomske prednosti migracije, istovremeno razvijajući domaće veštine i upravljajući rastom zajednice konstantnim tempom.
Postizanje ove ravnoteže omogućiće održivi razvoj.