Letonija je blizu završetka izgradnje ograde duž granice sa Belorusijom do kraja 2023.
Međutim, graničari kažu da samo fizička barijera neće zaustaviti iregularnu migraciju.
Migranti kao "hibridna pretnja"
Letonija deli granicu od oko 172 kilometra sa Belorusijom, koja čini deo spoljne granice Evropske unije (EU).
EU je optužila Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko inženjering migrantske krize na granicama Unije vrši politički pritisak na Brisel.
To je navelo Letoniju da poveća bezbednost duž svoje granice.
"Očekujemo da će cela ograda na kopnenoj granici sa Belorusijom biti obavljena do kraja godine", rekao je Vladimir Sersts, oficir letonske granične straže, tokom nedavne posete pograničnoj oblasti.
Za razliku od Litvanije ili Poljske, Letonija još uvek nema neprekidnu ogradu sa Belorusijom, jer delovi granice prolaze kroz lokalna tela vode.
Letonija je do sada na nekoliko mesta postavila višeslojne zidove bodljikave žice, koje je migrantima lakše da pređu.
Većina konstrukcija ograda već je završena neposredno pre Božića.
Instalacija nadzornih kamera, senzora i infrastrukture kao novih patrolnih puteva sada će početi.
Krijumčari "veliki problem"
Međutim, Sersts je zadržao ogradu sam ne može da spreči iregularnu migraciju.
"Ograda nije kameni zid", rekao je on. "To može da se prevaziđe, a gotove sekcije se već oštećuju ili se otvaraju. Ali ograda će nam kupiti vreme reakcije."
Drugi "veliki problem" su krijumčari sa letonske strane koji pomažu migrantima da ilegalno pređu u Evropu radi profita, dodao je Sersts.
Letonske vlasti sprečile su ove godine preko 13.000 migranata da pređu iz Belorusije, što je značajno povećanje u odnosu na nešto manje od 5.300 u 2021.
Okrivljene Belorusija i Rusija
Kada je u septembru prošle godine postala nova premijerka Letonije, Evika Silina optužila je beloruski režim da ponovo upravlja migrantima kao "hibridnu pretnju" da podriva bezbednost svoje zemlje.
Poljska i druge države EU takođe okrivljuju otekle dolaske Lukašenka i Rusije, tvrdeći da namerno podstiču migracije kako bi destabilizovali blok.
Da bi povećala kapacitete za osmatranje, Letonija je u septembru zatvorila jedan granični prelaz u Belorusiji kako bi preraspodelila osoblje na drugim mestima na granici.
Vojska i policija takođe su upućene da pojačaju letonsku graničnu bezbednost.
Migranti prodali "laži" o dolasku u Nemačku
Prema Serstsovim rečima, većina migranata koji prelaze preko Letonije cilja nemačku, a mnogi su očigledno dovedeni u zabludu da su negde blizu Nemačke, a ne u Letoniji, zbog dezinformacija koje se propagira u Belorusiji.
"Oni čak i ne znaju šta je Letonija i gde se nalazi", rekao je Sersts.
Čvršće granice stiskaju opcije za dugoročne boravke
Granična ograda Letonije mogla bi da oteža teži dugoročnim imigrantima kao što su digitalni nomedovi, studenti i porodice.
Dok Letonija pojačava nadzor i bezbednost duž granice Belorusije, mogla bi da sprovede strože provere svih stranih državljana koji traže dugoročne boravke.
Oni koji se nadaju dugoročnom izmireću u Letoniji mogli bi da naiđu na povećanu proveru svojih zahteva za vize i da će im biti teže da uđu ili putuju ka spolja.
Oštriji stav o migracionim tokovima kroz Letoniju takođe bi mogao da vidi kako vlasti tešnje proučavaju podnosioce zahteva za imigraciju iz određenih zemalja.
Ograda Bez Panacee za migrantske nedaće Letonije
S tim što se ograda bliži kraju, Letonija se nada da će delovati u sklopu šire strategije za zaustavljanje iregularne migracije iz Belorusije.
Međutim, samo granično osoblje upozorava da fizičke barijere ne mogu da zaustave one koji su rešeni da pređu.
Letonija nastavlja da upire prstom u Minsk zbog iskorišćavanja migranata za primenu političkog pritiska na EU.