Oslanjanje Letonije na strane radnike dramatično je poraslo tokom protekle decenije, a broj dozvola za privremeni boravak izdanih ne-letonskim radnicima više se nego udvostručio od 2015. godine.
Ova promena naglašava razvijanje ekonomskih potreba zemlje i promenu demografskih obrazaca.
Rastući trend u stranoj radnoj snazi
Prema nedavnim podacima Letonske kancelarije za državljanstvo i migracije, broj privremenih boravišnih dozvola izdanih stranim radnicima u Letoniji skočio je sa 6.694 u 2015. na 15.558 u 2024. godini.
Ovo značajno povećanje odražava širi trend u dinamici tržišta rada u zemlji.
Jānis Lielpēteris, član upravnog odbora Letonske privredne i industrijske komore, objašnjava pokretačku snagu ovog trenda:
Rekao je da je tokom protekle decenije značajan broj ljudi napustio Letoniju, što je dovelo do nedostatka lokalnih radnika, što je sada glavni problem u odsustvu velikih kriza.
Ko dolazi na posao?
Sastav letonske strane radne snage je raznolik, a najveće grupe dolaze iz susednih zemalja i Centralne Azije:
1. Ukrajina vodi sa 3,347 radnika
2. Uzbekistan sledi sa 2.549 radnika
3. Belorusija doprinosi 1,423 radnika
Ova mešavina nacionalnosti donosi razne veštine i iskustva na letonsko tržište rada, potencijalno popunjavajući praznine u industrijama koje se suočavaju sa nedostatkom radne snage.
(Slika ljubaznošću PhotoMIKS Compani preko Pekels)
Jačanje porodičnih veza
Pored povećanja stranih radnika, Letonija je takođe zabeležila porast boravišnih dozvola izdanih članovima njihovih porodica.
U 2024. godini članovima porodice dodeljeno je 2.168 dozvola, u odnosu na 1.322 u 2015. godini
Ovaj trend sugeriše da mnogi strani radnici puštaju korene u Letoniji i potencijalno doprinose dugoročnim demografskim promenama.
Andris Bite, šef Letonske konfederacije poslodavaca, očekuje povećanje stranih radnika i sugeriše da Letonija uči iz grešaka Švedske i uspeha Finske da se efikasno nosi sa tim.
On veruje da to neće dovesti do negativnih društvenih posledica.
Letonska promena dobrodošlice mat
Za kratkoročne posetioce Evropske unije (EU), sve veće oslanjanje Letonije na strane radnike može značiti raznovrsnija iskustva usluga, sa osobljem iz različitih zemalja u sektoru ugostiteljstva i turizma.
Dugoročni posetioci i migranti mogli bi pronaći više mogućnosti na tržištu rada u Latviji, posebno u industrijama koje se suočavaju sa nedostatkom.
Iako se ova vest ne odnosi direktno na šengensku viznu politiku, ona naglašava stalnu potrebu EU za stranom radnom snagom.
To bi potencijalno moglo uticati na buduće rasprave o radnim vizama i boravišnim dozvolama širom šengenske zone.
(Slika ljubaznošću Neneko Fotografo preko Pekels)
Dodavanje novih komada u mozaik radne snage
Iskustvo Letonije odražava šire izazove sa kojima se suočavaju mnoge zemlje EU sa starenjem stanovništva i problemima emigracije.
Ovaj trend bi mogao da podstakne druge zemlje EU da preispitaju svoje imigracione politike, što bi moglo dovesti do otvorenijih pristupa stranoj radnoj snazi za rešavanje ekonomskih potreba.
Međutim, balansiranje koristi stranih radnika sa zabrinutošću za socijalnu integraciju i lokalne mogućnosti zapošljavanja ostaje ključni izazov.
Dok se Letonija kreće kroz ovu novu stvarnost, njena iskustva mogla bi ponuditi dragocene lekcije drugim zemljama EU koje se bore sa sličnim demografskim i ekonomskim pritiscima.
Oblikovanje budućnosti rada
Kako se radna snaga u Latviji nastavlja razvijati, zemlja se suočava i sa mogućnostima i sa izazovima.
Priliv stranih radnika donosi sveže veštine i perspektive, ali takođe zahteva promišljene politike integracije.
Način na koji Letonija upravlja ovom tranzicijom mogao bi biti primjer drugim zemljama EU koje se suočavaju sa sličnim demografskim promjenama u godinama koje dolaze.