U pokušaju da spreči zloupotrebu svojih imigracionih procedura vezanih za posao, Litvanija je odlučila da uvede strože kontrole oko radnih viza za strane državljane koji žele da rade u zemlji.
Nova pravila imaju za cilj ograničavanje iregularne migracije
Litvanski ministar unutrašnjih poslova Agnės Bilotaitė je 8.
Ključne promene nameravaju da pooštre uslove koje kompanije moraju da ispune da bi zaposlile strane službenike, što otežava dovesti strane radnike u Litvaniju.
Kako je objasnilo litvansko Ministarstvo unutrašnjih poslova, modifikacije se takođe odnose na pitanja koja predstavlja nagli porast tokova migracije radne snage poslednjih godina.
Posebno pojava brojnih kompanija koje olakšavaju radne vize bez angažovanja u realnim ekonomskim aktivnostima.
Te firme često deluju kao posrednici, iznajmljivajući strane radnike drugim preduzećima.
Nove politike eksplicitno zabranjuju ovu praksu.
Naglašavajući neophodnost sprečavanja zloupotrebe imigracije, ministar za Bilotaitė je: "Povećanje tokova radne migracije predstavlja ozbiljne izazove. Reagujući na današnje migracione procese u svetu i promenjenu geopolitičku situaciju u regionu, moramo osigurati da se imigracione procedure ne eksploatišu u našoj zemlji."
Nova ograničenja oko sponzorstva kompanije
U cilju borbe protiv iregularnih migracija, izmenjeni propisi navode specifične scenarije u kojima organizacije više ne mogu legalno da sponzorišu strane državljane za zapošljavanje u Litvaniji.
Na primer, ako se utvrdi da je kompanija umešana u nedozvoljene aktivnosti ili ne može adekvatno da opravda svoju potrebu za zapošljavanjem stranih službenika, može joj biti zabranjeno da sponzoriše vize do šest meseci.
Pored toga, zahtevi za vize automatski će biti odbijeni ako se proceni da poslodavac koji sponzoriše ne može da zaposli strane radnike.
Kako se navodi u naredbi: "Ako se utvrdi da stranca poziva kompanija koja ne može da zapošljava strance, zahtev stranca da izda ili promeni privremenu boravišnu dozvolu neće biti prihvaćen."
Kroz ove akcije Litvanija ima za cilj da zaštiti interese nacionalne bezbednosti i reguliše priliv radnika migranata.
Stroži nadzor oko spoljnih provajdera viza
Druga velika promena prebacuje ovlašćenja za odobravanje pružalaca spoljnih viznih usluga od Odeljenja za migracije do ministra unutrašnjih poslova.
Prethodno je Odeljenje za migracije samo tu odgovornost snosio.
Sada je potrebna koordinacija između Odeljenja za migracije, Državnog sekretarijata za bezbednost, policije i Državne granične službe.
S tim što pružaoci viza trenutno posluju u 34 zemlje širom sveta, novim naredbama propisana je sveobuhvatna revizija i ponovno odobrenje ove liste pod pojačanim nadzorom.
Litvanija je 2022. godine zabeležila priliv od približno 50.000 stranih radnika, pretežno iz Belorusije, Uzbekistana, Ukrajine, i drugih istočnoevropih i zemalja centralne Azije.
Nove politike mogu se posmatrati kao pokušaj da se uspori tempo imigracije radne snage strožim kontrolama.
Mogućim ripple efektima širom Evrope
Kao država EU, postupci Litvanije mogli bi da inspirišu čvršću imigracionu politiku širom Evrope širom zemlje.
Sa slobodom kretanja širom Šengenske oblasti, povećana budnost jedne nacije može da proizvede talasaste efekte preko granica.
To označava neistraženu teritoriju za Uniju dok balansira ekonomski razvoj, ljudska prava i zabrinutost za nacionalni suverenitet.
Navigacija ovim prostorima saradnički, uz istovremeno sprečavanje eksploatacije, testiraće evropsko jedinstvo i vođenje kolektivne politike uoči implementacije Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS ).
Stav Litvanije ukazuje na rano opredeljenje za bezbednost u pogledu fleksibilnosti dok se kontinent hvata u koštac sa 21migracionom dilemom.
Zaustavljanje eksploatacije kroz stroži nadzor
Splav novih ograničenja jasno nagoveštava nameru Litvanije da ograniči iregularnu migraciju radne snage kroz strožu politiku sponzorstva viza i centralizovan nadzor nad spoljnim provajderima.
Međutim, ostaje da se vidi uticaj ovih akcija.
Mada je sprečavanje eksploatacije od ključnog značaja, postizanje pravedne ravnoteže koja zadovoljava ekonomske potrebe, uz istovremeno poštovanje bezbednosti i suvereniteta, pokazaće se kao delikatan balansirani čin.
Postizanje toga bez lišavanja dostojanstva migranata ili nenamernog podgrevanja nekontrolisane podzemne ekonomije predstavlja zamke.
Mnogo toga se oslanja na dosledno sprovođenje i pravednu primenu izmenjenih pravila.
Uprkos tome, Litvanija je preduzela odlučne korake ka snažnijoj kontroli jedne od najvećih dolaznih migracionih stopa u Evropi.
Njen pristup pružiće ključne uvide zemljama koje se suočavaju sa sličnim pritiscima porasta migrantskih radnih tokova širom sveta.