Ministarstvo unutrašnjih poslova Litvanije predlaže izmene i dopune Zakona o pravnom statusu vanzemaljaca u pokušaju da se pooštre uslovi za strane radnike i preduzeća koja ih zapošljavaju.
Taj korak dolazi u trenutku kada je broj stranaca koji žive u Litvaniji prošle godine prvi put premašio 200.000.
Pooštravanje zahteva za sprečavanje zloupotrebe
Na konferenciji za Agnė Bilotaitė novinare 5.
Ona je takođe naglasila koliko je važno ostati na straži zbog mogućih pretnji nacionalnoj bezbednosti i sprečiti bilo kakvu zloupotrebu migracionih procedura.
Prema predloženim izmenama, poslodavci će morati da zapošljavaju strance sa punim radnim vremenom. Oni bi takođe trebalo da podele detalje o kvalifikacijama i iskustvu ovih zapošljavanja.
Samo strancima sa boravišnom dozvolom biće dozvoljen rad u Litvaniji. To znači da rad u okviru bezviznih aranžmana ili šengenskih viza više neće biti opcija.
Ograničavanje poslodavaca i slamanje utaje poreza
Predloženi amandmani takođe imaju za cilj da se ograniči broj različitih poslodavaca za koje strani radnik može da radi na maksimalno tri.
Bilotaitė objašnjavaju da se često susreću sa situacijama kada stranac dođe i završi radeći za deset ili više različitih poslodavaca. Iako se čini da je situacija malo verovatna, ministarstvo predlaže ograničenje broja poslodavaca za koje mogu da rade.
Pored toga, strancima koji ne podnesu potrebne poreske prijave mogla bi da bude odbijena privremena boravišna dozvola ili da im se oduzme postojeća dozvola.
Cilj je da se pooštri poreska utaja i osigura poštovanje litvanskih zakona.
Predloženi amandmani uskoro će biti podneti vladi na usvajanje pre nego što budu predstavljeni Seimama na njenom prolećnom zasedanju.
Porast broja stranih radnika, posebno iz Belorusije
Podaci Službe za zapošljavanje pokazuju da je broj stranih radnika u Litvaniji skočio 65 odsto na 142.000 u 2023. godini, a većina dolazi iz Belorusije.
Početkom ove godine u Litvaniji je radilo 131.400 državljana treće zemlje, što je povećanje od 65,5 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Građani Evropske unije (EU) koji rade u toj zemlji brojali su 10.000, što je za 66,7 odsto više.
Belorusi su najveću grupu pridošlica sa 47.700, što je skoro 1,6 puta više nego prethodne godine. Ukrajinci su drugi po veličini sa 44.800, što je povećanje od 37 odsto.
Broj radnika iz Uzbekistana porastao je 3,7 puta na 6.600, dok je broj radnika iz Kirgistana porastao 2,2 puta na 5.600.
Među državljanima EU Rumuni su bili najbrojniji sa 2.900, a slede ih Letonci (2.400), Poljaci (1.500), Bugari (1.000) i Italijani (300).
Balansiranje potreba za radom sa nacionalnom bezbednošću
Priliv stranih radnika dolazi u trenutku kada se Litvanija hvata u koštac sa manjkom radne snage u određenim sektorima.
Međutim, vlasti su takođe obazrive ustukne u potencijalnim pretnjama nacionalnoj bezbednosti i zloupotrebi migracionih procedura.
Litvanija je 2023. godine donela 16.000 odluka da zabrani ulazak stranim državljanima u zemlju zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost. Do sada su ove godine donete 244 takve odluke.
Bilotaitė je istakao da sve veći broj stranaca koji se sele u Litvaniju otežava održavanje kontrole.
Vlada namerava da postigne balans između rešavanja razlika u radnoj snazi i čuvanja nacionalnih interesa.
Litvanija je počela da pooštrava kontrole migracije radne snage kako bi sprečila bilo kakvu zloupotrebu imigracionog sistema.
Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova smatra da su neophodne dalje akcije iznete u predloženim amandmanima.
Dodatna provera za dugoročne putnike
Predložene izmene pravila Litvanije za strane radnike mogle bi da utiču na dugoročne imigrante, kao što su porodice, investitori, digitalni nomedovi i studenti.
Oni koji planiraju da kombinuju svoj boravak sa mogućnostima zapošljavanja mogli bi da se suoče sa dodatnom proverom i ograničenjima.
Međutim, specifične odredbe za te kategorije imigranata ostaju nejasne. Oni bi mogli da se rešavaju odvojeno od amandmana stranih radnika.
Razvoj imigracionog pejzaža Litvanije i politika EU
Litvanija radi na pooštravanju propisa stranih radnika, što bi moglo da odražava širi trend među zemljama EU koje se suočavaju sa imigracionim izazovima.
Predloženi amandmani poklapaju se sa nedavnom odlukom zemlje da pojača kontrolu migracije radne snage i ima za cilj da se postigne balans između rešavanja potreba radne snage i ublažavanja potencijalnih bezbednosnih rizika.
Mada su promene Litvanije usredsređene na državljane trećih zemalja i zapošljavanje, one su deo šireg razgovora o imigracionoj politici unutar EU.
EU će uskoro početi da sprovodi ETIAS (Evropski sistem putnih informacija i autorizacije) kako bi pomogla u nadgledanju ljudi koji dolaze i izlaze iz njenih granica. To će pomoći da se obezbede spoljne granice EU, uz istovremeno olakšavanje legitimnih putovanja.
S obzirom da pojedinačne zemlje članice kao što je Litvanija prilagođavaju svoju imigracionu politiku lokalnim okolnostima, one takođe moraju da se kreću širim okvirom propisa i inicijativa EU.
Međusobna igra između nacionalne i politike na nivou EU nastaviće da oblikuje imigracioni pejzaž širom Unije, uključujući iskustvo stranih radnika, posetilaca i dugoročnih imigranata.
Kretanje kroz žicu imigracione reforme
Dok Litvanija doživljava rekordan nivo imigracije, posebno u vidu stranih radnika, vlada preduzima korake za pooštravanje propisa i nadzor.
Predložene izmene i dopune Zakona o pravnom statusu vanzemaljaca od strane Ministarstva unutrašnjih poslova imaju za cilj sprečavanje zloupotrebe migracionih procedura, slamanje utaje poreza i rešavanje zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, uz istovremeno omogućavanje beneficija od preko potrebne strane radne snage.
Naredni meseci će odrediti da li se donose stroža pravila i kako utiču na to da se imigracioni pejzaž Litvanije pomeri napred.