U značajnom potezu, Identita, vladina agencija zadužena za radne dozvole na Malti, najavila je povećanje naknada za podnošenje zahteva za radnike koji nisu iz Evropske unije (EU).
Odmah, državljani trećih zemlju sada moraju da plate 300 evra, što predstavlja primetno povećanje u odnosu na prethodnu naknadu.
Rastući troškovi i izazovi
Povećanje naknade, koje je povećano u odnosu na ranijih 280,50 evra, pripisuje se eskalaciji administrativnih i procesnih troškova.
Portparol Identita objasnio je: "Sofisticirana priroda karata koje nose državljani zemalja koje nisu članice EU doprinosi visokom trošku."
Ovo povećanje dažbina predstavlja znatno opterećenje za državljane trećih zemlju (TCNS), posebno one koji zarađuju minimalnu platu, kako ističe aktivistkinja Patriša Grejem.
"Za TCN o minimalnom ličnom dohotku ovo povećanje znači gubitak četiri sata plate ili više", rekla je ona.
Širi uticaji na kartice za zapošljavanje i veštine
Pored naknada za radnu dozvolu, TCNS se suočava i sa drugim finansijskim izazovima.
Uvođenje kartice veština za radnike u turističkoj industriji, koja je prvobitno bila predviđena za januar, ali odložena za mart, koštaće 575 evra.
S tim što su oba troškova kombinovana, TCNS bi na kraju mogao da plati skoro 1.000 evra za šansu da radi na Malti godinu dana, bez ikakve garancije za odobrenje.
Očekuje se da će se ovaj zahtev za kartice veština proširiti i na malteške i radnike EU u ugostiteljskom sektoru do 2025.
Pored toga, ministar aktivnog starenja Jo Etjen Abela najavio je sličan uslov za starije osobe u sektoru nege starijih osoba.
Najbolje zemlje porekla
Od jula 2023. godine, Malta ugosti 68.755 radnika izvan EU.
Većina njih dolazi iz Indije, Filipina, Nepala i Velike Britanije, sa značajnim brojem iz Srbije, Albanije i Kolumbije.
Ti radnici, koji godišnje treba da obnavljaju radne dozvole, direktno su pogođeni povećanjem naknada.
Kretanje kroz nove vode
Nedavne promene u politici radne dozvole na Malti, a istovremeno direktno utiču na državljane zemalja koje nisu članice EU, takođe imaju indirektne implikacije za posetioce EU, posebno kada su u pitanju Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) koji treba da bude pokrenut u maju 2025.
Za posetioce i imigrante EU, uključujući porodice, investitore, digitalne nomade i studente, povećane naknade i stroži propisi na Malti mogli bi da posluže kao preteča širih promena u pristupu EU upravljanju imigracijom i kratkoročnim putovanjima.
Mada je ETIAS uglavnom usmeren na državljane trećih zemalja koje su izuzete iz viza za kratkoročne boravke u Šengenskoj zoni, njegova implementacija mogla bi da nagovesti zaokret ka strožem nadzoru i kontroli imigracije širom EU, što bi potencijalno uticalo na dugoročne putnike i imigrante.
Ripple efekat na imigracionu politiku EU
Odluka Malte da poveća naknade za radne dozvole takođe bi mogla da odražava rastući trend u zemljama EU koje preispituju svoju imigracionu politiku.
Ovakav razvoj događaja potencijalno bi mogao da utiče na širi kontekst ETIAS-a i opštu imigracionu politiku unutar Šengenske oblasti.
S obzirom da je sistem ETIAS osmišljen da unapredi bezbednosnu i efikasniju graničnu kontrolu, druge zemlje EU mogle bi da razmotre slične mere za efikasnije regulisanje imigracije van EU.
Takva politika mogla bi da utiče na sektore zavisne od stranih radnika, što bi dovelo do preispitivanja imigracionih strategija za balansiranje ekonomskih potreba sa bezbednosnim zabrinutostima.
Dok Malta prilagođava svoju politiku, ona bi mogla da posluži kao studija slučaja za druge države EU u upravljanju složenom dinamikom imigracije u globalnom pejzažu koji se menja.
Gledajući napred
Ovakav razvoj događaja mogao bi da ima dalekosežne implikacije za tržište rada na Malti, posebno u sektorima koji se u velikoj meri oslanjaju na radnike koji nisu iz EU.
Dodatno finansijsko opterećenje TCN-a moglo bi da utiče na njihovu odluku da rade na Malti, što bi potencijalno uticalo na sastav radne snage u zemlji.