Španija, Italija, Grčka, Kipar i Malta pozvali su Evropsku uniju (EU) da pojača napore za sprečavanje iregularnih migracionih tokova.
Te zemlje, poznate kao MED5 grupa, imale su sastanak u Las Palmas de Gran Kanariju kako bi razgovarale o tome kako da preduzmu korake za novi Pakt EU o migracijama i azilu.
Tokom sastanka ministri su se složili da EU treba blisko da sarađuje sa zemljama iz kojih većina migranata dolazi ili prolazi da bi stigla do Evrope.
Oni su takođe istakli značaj toga da se u potpunosti poštuju sporazumi sa tim zemljama kako bi migracija bila organizovana i bezbedna.
Pakt teži zajedničkoj odgovornosti i solidarnosti
Novim sporazumom o migracijama, usvojenim posle višegodišnjih pregovora, postavlja se zajednički pravni okvir zasnovan na zajedničkoj odgovornosti i opipljivoj solidarnosti među zemljama članicama EU.
Jedna velika promena je način na koji se postupa sa zahtevima za azil na granici. Moraju da se obrade u roku od samo pet dana.
Ovaj brzi proces odlučuje da li neko može da ostane ili da se suoči sa deportacijom.
Za razliku od ranije, gde zemlje imaju obavezne kvote, sada imaju opcije. Oni mogu da izaberu da uzmu migrante, ponude novac za finansijsku podršku ili rasporede osoblje.
Ministri se sloћe da se uvere da su ova pravila propisno u delo.
Finansiranje zabrinutosti za države fronta
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi naglasio je značaj adekvatnog finansiranja i prilagođenih strategija zemljama koje se bave najviše migranata.
On je ukazao da će zemlje Med5 nastaviti da promovišu poruku da rukovanje migracijama donosi korist svim zemljama EU, a ne samo nekolicini zemalja.
Španski ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska složio se sa tim, rekavši da bi EU trebalo da poveća finansiranje i pronađe načine za finansiranje projekata koji pomažu zemljama iz kojih migranti dolaze ili prolaze.
Strah zbog operacija potrage i spasavanja
Mada novi pakt ima za cilj rešavanje pitanja migracije, pojavila se zabrinutost oko toga kako bi to moglo da utiče na spasilačke misije u Mediteranu.
Nevladine organizacije (nevladine organizacije) i eksperti zabrinuti su da bi nova pravila mogla da otežaju stvari migrantima koji pokušavaju da pređu opasno more.
Mediteran je tragično zaradio nadimak "najveće groblje u Evropi" zbog, kako se procenjuje, 29.000 smrtnih slučajeva od 2014. godine.
Spasilački brodovi kojima upravljaju nevladine organizacije suočavaju se sa novim izazovima iz zemalja EU, kao što je prisiljavanje da idu dužim putevima kako bi pustili migrante i izborili se sa administrativnim preprekama.
Pojašnjenje odgovornosti za spasavanje na moru
Kritičari tvrde da pakt ne uspeva da razjasni odgovornosti država u smislu spasavanja na moru i podrške organizacijama koje pomažu brodolomnicima.
Oni brinu da bi neke zemlje mogle da nastave da opstruiraju spasilačke operacije, čineći puteve brodovima dužim i kriminalizujući nevladine organizacije.
Sporazumom se takođe uspostavlja sistem pritvora za neregularne dolaske, što izaziva zabrinutost u pogledu uslova i trajanja takvih pritvora.
Potencijalni uticaj novih zona potrage i spasavanja
EU je nedavno postigla sporazume o migraciji sa Egiptom i Mauritanijem, pridružujući se Turskoj, Libiji i Tunisu u kontroli migracionih tokova.
Međutim, izražena je zabrinutost u pogledu prakse i evidencije o ljudskim pravima nekih od tih zemalja.
Kritičari brinu da bi davanje zone potrage i spasavanja tim zemljama moglo da zbuni spasilačke misije na Mediteranu.
To bi moglo da znači da migranti završe u još većoj opasnosti, suočavajući se sa više nasilja, pretnji i eksploatacijom krijumčara.
Kretanje kroz nova pravila migracije
Novi pakt EU o migracijama mogao bi da utiče na ljude koji žele da putuju u Šengensku zonu.
Počevši od sredine 2025. godine, putnici iz zemalja kojima nisu potrebne vize, pre nego što putuju, morati će da dobiju nešto što je ETIAS (European Travel Information and Authorization System). Ovo putno ovlašćenje proverava putnike pre nego što uđu u Šengensku zonu kako bi bili bezbedniji.
Ljudi koji planiraju da ostanu u Šengenskoj zoni duže vreme, kao što su porodice, investitori, digitalni nomedovi i studenti, možda će morati da prolaze kroz još provera.
Sporazum je usredsređen na zaustavljanje iregularne migracije, tako da bi neke vrste putnika mogle da se suoče sa oštrijim proverama.
Preoblikovanje imigracionih smernica
Migracioni pakt mogao bi da natera zemlje EU da ponovo razmisle o svojim imigracionim pravilima kako bi se uklopile u novi plan.
Iako je sistem ETIAS za kratkoročne putnike, zemlje bi takođe mogle da pogledaju svoja pravila za ljude koji ostaju duže, kao što su kvalifikovani radnici, preduzetnici i studenti.
Zemlje koje su na čelu migracije mogle bi da otežaju ulazak određenim grupama ili imaju oštrije provere.
Međutim, dobrovoljni solidarni mehanizmi pakta mogli bi da podstaknu zemlje da razmišljaju o novim zakonskim migracionim putevima, imajući u vidu i bezbednost i ekonomiju.
Delikatna ravnoteža
Dok se novi pakt EU o migracijama kreće ka implementaciji, zabrinutosti nevladinih organizacija, eksperata i mediteranskih zemalja naglašavaju potrebu balansiranog pristupa.
Rešavanje iregularnih migracionih tokova uz istovremeno poštovanje humanitarnih principa i obezbeđivanje bezbedne i uredne migracije ostaje složen izazov za Evropsku uniju.