Više od 155.750 migranata i izbeglica stiglo je u Italiju morem 2023. godine, što predstavlja povećanje od skoro 50 odsto u odnosu na 2022. godinu, pokazuju podaci italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovaj rekordni priliv dolazi uprkos agresivnim naporima italijanske desničarske vlade da zaustavi iregularnu migraciju širom Mediterana.
Mere politike nisu uspele da zaustave plimu dolazaka na more
"Broj dolazaka ove godine svakako ne odgovara cilju političkih mera koje je vlada uvela u raznim pravcima za borbu i poraz trgovine ljudima", izjavio je italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi italijanskom listu La Stampa 31.
Od dolaska na vlast u oktobru 2022. godine, administracija italijanskog premijera Đorđa Melonija učinila je smanjenje migracije mora ključnim kamenom temeljca svog političkog programa.
Mere su uključivale upadljive sporazume sa severnoafričkim zemljama o vođenju pomorskih patrola i uspostavljanju ofšor centara za proveru.
Grupe za ljudska prava oštro kritikovale italijanski obračun
U decembarskom izveštaju Saveta Evrope oštro je kritikovana saradnja Italije sa Libijom i Tunisom na migracijama, kao i napori da se "kriminalizuju" humanitarni spasioci koji deluju na Mediteranu.
"Vlasti bi trebalo da obustave svu saradnju sa Libijom zbog deportacija i repatrijacija", navodi se u izveštaju i pozivaju italijanski zvaničnici da "prestanu sa praksama koje ometaju operacije potrage i spasavanja na moru".
Reagujući na to, ministar Piantedosi branio je italijanske paktove sa svojim severnoafričkim susedima kao "od suštinskog značaja za rasturanje mreža krijumčarenja migranata".
Centralni mediteranski put najsmrtonosniji za migrante
Centralni mediteranski prolaz od Severne Afrike do Italije postao je najprometniji i najsmrtonosniji migracioni put u Evropu.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od 2.750 migranata i izbeglica je poginulo ili nestalo prelazeći centralni Mediteran 2023. godine — više nego bilo koje godine od 2017.
Preko 11.600 maloletnika bez pratnje napravilo je opasno putovanje morem na putu za Italiju od septembra 2022. godine, saopštio je Dečiji fond Ujedinjenih nacija.
"Sredozemno more postalo je groblje za decu i njihovu budućnost", rekla je Redžina De Dominicis iz UNICEF-a.
Brodovi migranti suočavaju se sa sve većim preprekama
Italijanska uredba iz 2022. godine preti privatnim brodovima za potragu i spasavanje velikim novčanim kaznama ili zaplenom ako izvrše višestruka spasavanja po putovanju preko Mediterana.
Humanitarne grupe poput Lekara bez granica optužile su politiku izazivanja veće stope smrtnosti na moru.
Zvaničnici su branili pravila neophodna za borbu protiv krijumčarenja ljudi.
U međuvremenu, potencijalni sporazum sa Albanijom mogao bi da vidi presretnute tražioce azila u Mediteranu premeštene u pritvorske centre u toj balkanskoj zemlji.
Imigracione nedaće zamagljuju turističke izglede Italije
Italijanska migraciona kriza komplikuje napore za privlačenje turista i dugoročnih stanovnika iz inostranstva.
Scene prenatrpanih brodova i pritvorskih centara mogli bi da odvrate porodice, investitore i digitalne nomade Evropske unije (EU) od posete ili preseljenja.
Sukobi takođe ugrožavaju učešće Italije u inicijativama za putovanja bez granica, kao što je Šengenska zona.
Kontinuirana nemogućnost kontrole priliva migranata i južnih granica mogla bi da privuče pritisak severnih država EU.
Sa novim programom EU za ukidanje viza evropskih putnih informacija i autorizacije (ETIAS) koji treba da bude pokrenut 2025.
Suspenzija bi uništila prihode Italije od turizma.
Kriza obnavlja pritisak EU da reformiše migraciona pravila
Kao glavna tačka ulaska Mediterana, Italija već dugo traži veću podršku EU u migracijama.
Priliv za 2023. godinu dodaje svežu hitnost rimskim pozivima na izmenjena pravila o azilu širom bloka.
Trenutni propisi EU stavljaju nesrazmerno opterećenje za južne pogranične zemlje.
Obavezne izbegličke kvote i proširene patrole Fronteksa neke su od ideja koje guraju Italija i saveznici poput Grčke.
Međutim, bogatije severne države opirale su se reformama.
Podržavajući pomoć granične bezbednosti, oni se protive otvaranju vrata većim unosima tražilaca azila kroz kvote.
S obzirom da se antiimigraciono raspoloženje povećava širom Evrope, čini se da je pozornica postavljena za obnovu sukoba migracione politike visokih uloga između zemalja članica EU.
Rekordni dolasci nagomilali pritisak
Do sada nezabeleženi priliv morskih dolazaka dodatno doprinosi domaćim izazovima za mladu italijansku administraciju.
Desničarski lideri došli su na vlast obećavajući slamanje migracija, ali se sada suočavaju sa kritikama jer pokušaji da se izdomiče nedostaci.
Ipak, ministar Piantedosi tvrdi da će odsutna striktna politika, migrantski tokovi iz Severne Afrike biti još veći.
S tim da su faktori poput klimatskih promena i nestabilnosti širom Bliskog istoka i Severne Afrike spremni da izazovu dalje raseljavanje, evropska migraciona kriza mogla bi da nastavi da testira italijanske zvaničnike 2024.