Evropsko tržište rada nastavlja da se steže uprkos sporijem ekonomskom rastu.
Prema Izveštaju EURES-a za 2023 . godinu o nedostatku radne snage i suficitu, u najmanje jednoj zemlji je manjak 84 odsto zanimanja.
Najpogođenije oblasti su građevinarstvo, inženjering, zdravstvo i IKT dok se ekonomija Evropske unije (EU) menja kako bi postala ekološki prihvatljivija i digitalnija.
Akutne nestašice u zdravstvu, IT, građevinarstvu
Najkritičnije i najopštenije nestašice radne snage su u:
-
Poslovi u zdravstvu kao lekari specijalisti i medicinske sestre
-
IKT poslovi kao što su programeri softvera i analitičari sistema
-
Građevinski poslovi uključujući varioce, vodoinstalatere, električare i vozače kamiona
Čini se da su te nestašice dugoročne i da su uzrokovane trajnim promenama u evropskom stanovništvu, tehnologiji i ekonomiji.
Klerikalna radna mesta vode višak radne snage
Klerikalne uloge podrške imale su najviše dodatnih radnika jer mnoge administrativne zadatke sada obavljaju mašine.
Zanimljivo je da su mnoga od tih viškova zanimanja visoko kvalifikovana, a 60 odsto njih su žene. To pokazuje da je tržište rada manje povoljno za žene u poređenju sa muškarcima.
Mobilnost unutar EU ublažava neravnotežu radnih mesta
Oko 250 utakmica za posao je moguće zato što će jednoj zemlji EU možda biti potrebni radnici, dok druga ima previše na istom poslu.
Građevinski radnici imaju najbolje šanse da izjednače te razlike preko granica.
Međutim, ukupan efekat premeštanja radnika unutar EU je mali, jer nema mnogo zemalja koje imaju dodatne radnike za poslove koji su veoma traženi.
Državljani trećih zemlju popunjavaju praznine
Prema izveštaju EURES-a, broj radnika trećih zemalja veći je i od nedostatka i viška radnih mesta, posebno u građevinarstvu i gostoprimstvu.
Zapošljavanje stranih radnika može da pomogne u nestašicama u jednoj zemlji, ali to mora da se uradi pažljivo da bi se izbegla nestašica radnika u njihovoj zemlji.
Jezičke veštine, prepoznavanje kvalifikacija i troškovi života takođe su izazovi za ove radnike.
Starenje radne snage pogoršava radne nedaće
Građevinskom sektoru, koji zapošljava 7 odsto radnika u EU, teže je da zapošljava ljude zbog svoje stare radne snage, a nedovoljno mladih ljudi i žena se pridružuje toj industriji.
Podizvođači i privremeni ugovori mogli bi da ubede industriju manje atraktivnom.
Pored toga, veštine potrebne u građevinarstvu menjaju se zbog povećanja digitalizacije i zaokreta ka ekološki prihvatljivim praksama.
Kretanje po evropskom tržištu rada kao državljanina koji nije članica EU
Promenljivo tržište rada u EU pruža i mogućnosti i izazove za posetioce i imigrante izvan EU.
Ljudi izvan EU koji traže posao mogli bi da pronađu više radnih mesta u oblastima sa nestašicama, ali će se suočiti sa izazovima kao što su jezičke barijere, prepoznavanje njihovih kvalifikacija i visoki troškovi života.
Prilagođavanje imigracije potrebama rada
Dok se nestašice radnih mesta nastavljaju, zemlje EU možda će morati da promene svoju imigracionu politiku kako bi privukle kvalifikovane radnike.
Predstojeći Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS), koji je uglavnom fokusiran na kratkoročna putovanja, mogao bi da ponudi važne informacije za dugoročne imigracione planove.
Specijalni programi za pomoć radnicima u nedostatku radnih mesta u EU, zajedno sa podrškom njihovoj integraciji i unapređivanju veština, mogli bi da pomognu da se izbalansira tržište rada.
Međutim, kreatori politike moraju pažljivo da se pozabave sopstvenim radnim potrebama bez gubitka kvalifikovanih radnika u svojim matičnim zemljama.
Balansiranje slagalice evropskog tržišta rada
Dok se nestašice radnih mesta nastavljaju, utičući na evropsku ekonomiju i krećući se ka zelenim i digitalnim tehnologijama, kreatori politika i preduzeća moraju da povećaju snabdevanje veštinama u potražnji i da nedostatak radnih mesta učini atraktivnijim.
Podsticanje većegih žena i ciljanog kretanja radnika može da pomogne, ali potreban je kompletan plan.
Ovaj plan bi trebalo da se fokusira na razvoj veština, poboljšanje uslova rada i prilagođavanje novim tehnologijama.