Dok tenzije rastu duž istočne granice Poljske, zemlja traži pomoć od svojih evropskih saveznika.
Situacija na poljsko-beloruskoj granici evoluirala je od migracione krize do složenog bezbednosnog pitanja, što je navelo Poljsku da traži podršku od Nemačke i Francuske kako bi zaštitila svoje granice.
Poljska zatražila podršku policije i graničara
U značajnom razvoju događaja, poljski ministar odbrane Władysław Kosiniak-Kamysz formalno je zatražio pomoć od nemačkih i francuskih policijskih graničara.
Posle sastanka u Parizu sa svojim kolegama, Kosiniak-Kamysz je izjavio: "Zatražio sam podršku u toj oblasti — ne vojnu podršku, nego podršku policije i podršku graničara."
Tačni detalji tražene podrške nisu jasni, ali ovaj potez pokazuje ozbiljnost situacije za Poljsku.
Ministar je objasnio da je trenutna kriza više od pitanja migracije.
"Borimo se sa ogromnim problemom — nije problem migracije, jer danas nema migranata na poljsko-beloruskoj granici, ima ljudi koji napadaju poljske vojnike, policajce i graničare. Oni su obučeni za to", rekla je Kosinijak-Kamiš za internet stranu Polska Zbrojna.
On je opisao situaciju kao "hibridnu, organizovanu akciju protiv zapadne civilizacije" i pozvao na veće angažovanje evropskih zemalja i NATO-a u obezbeđivanju granica.
Eskalacija tenzija i bezbednosnih mera
Poslednjih meseci bilo je više pokušaja da se pređe granica i napadi na poljske oficire. Nažalost, poljski vojnik je ubijen u jednom od ovih napada.
Poljska vlada krivi Rusiju i Belorusiju za organizovanje ovih agresivnih akcija.
Da bi se izborila sa rastućim problemom, Poljska je povećala bezbednost duž svoje granice.
To uključuje nova pravila o tome kada graničari mogu da koriste vatreno oružje, što pokazuje viši nivo pretnje sa kojim se suočavaju poljske snage.
Međutim, situacija je još uvek komplikovana
Maciej Żywno, potpredsednik Senata i član vladajuće koalicije, dao je detaljan stav u intervjuu gazeti Vajborcza.
Na osnovu svog rada kao dobrovoljački spasilac na granici, Żywno je rekao da postoje pravi migranti, uključujući porodice sa decom, koji su zaglavljeni između poljskih i beloruskih snaga.
Sporazumi o Vajmar trouglu
Sastanak u Parizu, koji je održao Vajmarski trougao (koji uključuje Poljsku, Francusku i Nemačku), doveo je do tri važna sporazuma za unapređenje bezbednosti u regionu:
-
Zajedničke vojne vežbe biće održane u Poljskoj sledeće godine.
-
Francuska će se pridružiti Poljskoj, Nemačkoj i Holandiji u stvaranju "vojnog transportnog koridora" za povećanje aktivnosti mobilnosti.
-
Kontinuirana podrška Ukrajini, uključujući i transfer vojne opreme.
Kosiniak-Kamysz je naglasila značaj mobilnosti u odbrambenim strategijama, navodeći: "Danas ne postoji efikasna odbrana bez mobilnosti."
Istočne članice EU pozivaju na jačanje granica
U odvojenom , ali povezanom razvoju događaja, Poljska se udružila sa baltičkim državama Estonijom, Letonijom i Litvanijom kako bi zatražio od Evropske unije (EU) da ojača svoju odbranu istočne granice.
U zajedničkom pismu Briselu, ove četiri članice EU upozorile su na "pretnju koja se nazire" od Rusije i Belorusije.
U pismu se pominje zabrinutost zbog različitih vrsta hibridnih napada, kao što su zastrašivanje, korišćenje migranata kao alata, sabotaža, dezinformacija, manipulacija stranim informacijama i mešanje, kao i sajber-napadi.
Potpisnici su zatražili od EU da potroši više i radi zajedno na inicijativama za odbranu unutar EU i sa NATO-om.
Potencijalno zatvaranje granica sa Belorusijom
Dok situacija nastavlja da se menja, Poljska razmišlja da preduzima ozbiljnije akcije.
Ministar inostranih poslova Radosław Sikorski rekao je da zemlja razmatra zatvaranje svih kontrolnih punktova sa Belorusijom zbog tekućeg priliva migranata.
Ova moguća odluka izazvala je zabrinutost. Prognana beloruska opoziciona liderka Svetlana Tikhanovskaja pozvala je Poljsku da preispita odluku, ističući značaj održavanja povezanosti Belorusije sa Evropom.
Granična kriza EU o viznoj politici
Sve veća granična kriza i moguće promene politike mogle bi da utiču na posetioce i imigrante EU, posebno sa Evropskim sistemom putnih informacija i autorizacije (ETIAS) i šengenskim viznim pravilima.
Sistem ETIAS, koji će uskoro biti primenjen, ima za cilj unapređivanje bezbednosti u Šengenskoj zoni.
Međutim, trenutna situacija mogla bi da dovede do strožih provera i dužeg vremena obrade za putnike.
Dugoročni posetioci, kao što su studenti, digitalni nomedovi i investitori, mogli bi da se suoče sa većom lupom i mogućim kašnjenjima u podnošenju zahteva za vize ili obnavljanju.
Porodice koje planiraju da se presele u Poljsku ili obližnje regione mogle bi da se suoče sa novim izazovima u procesu imigracije.
Povećane bezbednosne mere mogle bi da dovedu do temeljnije provere prošlosti i dužeg čekanja na dozvole boravka.
Preispitivanje imigracione politike
Tekuća kriza verovatno će uticati na imigracionu politiku EU, što će verovatno doći do revizije Šengenskog sporazuma i implementacije ETIAS-a.
Zemlje članice mogle bi da pozovu na jaču spoljnu graničnu kontrolu i bolju saradnju u upravljanju migracijama.
Situacija bi mogla da ubrza razgovore o ujedinjeniju pristupu EU graničnoj bezbednosti i imigraciji.
To bi moglo da uključuje predloge za zajedničke operacije granične patrole, bolju razmenu informacija između zemalja članica i promene sistema ETIAS za rešavanje novih bezbednosnih zabrinutosti.
Delikatna ravnoteža
Dok se Poljska nosi sa teškim izazovima na svojoj istočnoj granici, njeni postupci i zahtevi za pomoć pokazuju potrebu da se nacionalna bezbednost izbalansira sa humanitarnim zabrinutostima.
Angažovanje ključnih evropskih saveznika i EU naglašava regionalni i kontinentalni uticaj krize.
Narednih nekoliko meseci biće od presudnog značaja u donošenju odluke o tome kako Evropa rešava te izazove.
Dok Evropa pokušava da održi svoju posvećenost slobodi kretanja, istovremeno obezbeđujući bezbednost svojih spoljnih granica, situacija na poljsko-beloruskoj granici mogla bi da posluži kao test za buduću graničnu i imigracionu politiku EU.
Rezultati će imati značajne efekte na putnike, imigrante i evropske građane.