Neregularni granični prelazi u Evropsku uniju (EU) porasli su 17 odsto 2023. godine i dostigli 380.000, što je najviši nivo od kada je migraciona kriza dostigla vrhunac 2016. godine, pokazuju preliminarni podaci koje je 16. januara objavila granična agencija EU Fronteks.
Sve veći dolasci iz Afrike i sa Bliskog istoka
Centralni mediteranski put zabeležio je porast od 50 odsto u poređenju sa 2022. godinom, što čini 158.000 prelaza.
Istočno-mediteranska ruta slično je nastavila uzlazni trend u periodu posle pandemije sa 60.000 detekcija.
Štaviše, zapadnoafrička ruta obeležila je svoju najveću cifru do sada, sa preko 40.000 zabeleženih incidenata.
Sirijci su ostali glavna nacionalnost na 100.000 prelaza, a slede gvinejci i Avganistanci — zajedno čine 37 odsto dolazaka.
Primetno je da su se afrički migranti značajno popeli na skoro polovinu svih neregularnih ulazaka.
Broj maloletnika bez pratnje takođe je skočio za 28 odsto na preko 20.000.
"Brojevi predstavljeni danas pokazuju izazove sa kojima se suočavamo u upravljanju spoljnim granicama EU", rekao je izvršni direktor Fronteksa Hans Leijtens. "Ostajemo posvećeni obezbeđivanju bezbednosti dok se odnosimo na humanitarne aspekte."
Smanjenje prelaza engleskog kanala
Nasuprot tome, prelazi u Engleskom kanalu — koji je dospeo na naslovne strane proteklih godina — pali su za 12 odsto u odnosu na 2022. godinu na 62.000 pokušaja i uspešnih unosa.
Fronteks trenutno ima 2.500 oficira koji pomažu zemljama EU da se nose sa tokovima kopnom, vazduhom i morem.
Njegovi podaci prate otkrivanje podataka, tako da se neke osobe mogu prebrojati više puta.
Situacija je i dalje fluidna, ali će obim povećanja verovatno izazvati političke reakcije EU.
S obzirom da su izbori za Evropski parlament zakazani za 2024. godinu, imigraciona pitanja mogla bi da uđu u centar pažnje politike.
Putnici se suočavaju sa više skrininga
Porast iregularnih migracija verovatno će dovesti do povećanja skrininga posetilaca kroz predstojeći Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS).
ETIAS, koji treba da bude pokrenut u maju 2025.
S obzirom da su granični pritisci visoki, zvaničnici bi mogli da pojačaju proveru zahteva ETIAS-a, posebno od zemalja visokog rizika.
Naknada sistema od 7 evra takođe bi mogla da pomogne u finansiranju Fronteksa i imigracionih napora.
Opsežnije provere mogle bi da znače duže vreme čekanja na autorizaciju putovanja.
Zagonetka politike za Evropu
Priliv će primorati kreatore politike EU da hodaju po žici između bezbednosti i ljudskih prava.
Neki političari već pozivaju na oštriju spoljnu graničnu kontrolu, proširene patrole i ubrzane deportacije.
Međutim, Unija mora da balansira odvraćanje u skladu sa svojom posvećenošću zaštiti ugroženih migranata.
Stroža pravila takođe rizikuju ekonomski udarac komplikovanim legalnom migracijom radnika i studenata kojima je Evropa preko potrebna.
Sa pitanjima od inflacije do energetskog jedinstva, migracija bi mogla dodatno da testira sposobnost EU da uskladi interese zemalja članica.
Kriza će osporiti viziju Evrope o sebi kao otvorenom, ali uređenom društvu.
Putanja napred
Porast neregularnih prelaza iz godine u godinu pokazuje da će migracija ostati visoko na dnevnom redu EU.
Sa približavanjem izbora, kreatori politike osetiće pritisak da izbalansiraju bezbednost granica, humanitarne zabrinutosti i javno mnjenje.
Potencijalne mere se kreću od prerađivačkih centara u Severnoj Africi do pomorskih patrola na glavnim rutama.
Međutim, napori da se zaustavi plima u prošlosti u najboljem slučaju su zabeležili pomešane rezultate.
Sa faktorima koji pokreću migracije izvan kontrole Evrope, eksperti kažu da je potreban višestrani odgovor — onaj koji se odnosi na osnovne uzroke, a ne samo na granične simptome.
U svakom slučaju, to pitanje će verovatno biti gromobran za debatu.
Pitanje je da li EU može da stvori konsenzus o sveobuhvatnom planu pre nego što razilaženje ugrozi jedinstvo.
Posle štete u nedavnim krizama, Unija zna da saradnja ostaje kamen temeljac efikasnog rešenja.