Italijanska godišnja lutrija za radne vize za državljane neevropske unije (EU) koja je otvorena 2. decembra, preplavljena je sa preko 600.000 predpristojnih zahteva lokalnih poslodavaca koji žele da zaposle strane radnike 2024. godine.
Prema izveštaju Fajnenšel tajmsa, ova zapanjujuća potražnja masovno premašuje nedavno povećanu kvotu vlade od 136.000 mesta za 2024.
Popunjavanje domaće nestašice
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je primilo 260.953 predprivrednih zahteva za sezonski turizam i poljoprivredne poslove, 253.473 za nesezonsku građevinsku i trgovinsku ulogu i 86.074 za domaće i zdravstvene pozicije.
Komentari lidera industrije ukazuju na to da ovaj utisak proizlazi iz dugotrajnih demografskih pritisaka, a ne kratkoročnih smena.
Italijanski Oggi je predvideo da će 2021. godine Italija imati više penzionera nego zaposlenih i da će se penzioneri konstantno povećavati u narednih nekoliko godina.
Predstojeće imigracione reforme, ali nedovoljne
Suočavajući se sa pozivima da se olakša uvoz radne snage, novoizabrana desničarska koaliciona vlada premijera Đorđa Melonija polako je povećavala godišnje kvote za radne vize, sa ciljem da do 2026.
Ipak, vodeće industrijske grupe poput poljoprivrednog sindikata Coldiretti smatraju da su predloženi brojevi za 2026. godinu neadekvatni.
"U svakom sektoru potrebni su nam ljudi", izjavio je direktor Coldirettija Luiđi Pio Skordamalja.
Režim takođe namerava da dopuni kvote specijalnim imigracionim sporazumima za zemlje kao što je Tunis.
Međutim, zvaničnici udruženja poslodavaca i dalje su skeptični da li takve reforme mogu da ispune zahteve radne snage, posebno ako raste antiimigraciono raspoloženje. Ovi ilegalni prilivi mogu učiniti ljude veoma sumnjičavim prema imigrantskim radnicima.
Promena smernica za putovanja i migracije
Manjak radne snage u Italiji mogao bi da utiče na političke odluke u domišnjacima putne i migracione politike.
Na primer, Evropska komisija (EK) očekuje da će u maju 2025.
Sa ciljem da unapredi bezbednost i olakša putovanja, ETIAS zahteva od građana preko 60 zemalja koje su izuzete od viza da dobiju odobrenje pre putovanja pre ulaska u Šengensku zonu.
Mada se ETIAS striktno fokusira na kratkoročne posetioce, a ne na dugoročne stanovnike, mogao bi indirektno da oblikuje buduću migracionu politiku.
Njegove mogućnosti prikupljanja podataka i analize mogu otkriti nove uvide o prekograničnim kretanjima.
Pored toga, verovatno strože evropske granice pod ETIAS-om mogle bi da izvrše pritisak na vlade da otvore alternativne imigracione puteve.
Dugoročna imigraciona pravila mogla bi blago da se pooštre
Dilema Italije oko imigrantskih radnika koji nisu iz EU mogla bi suptilno da utiče na izglede za dugoročno preseljenje.
Nedavna vladina retorika koja se protivi ilegalnoj migraciji nagoveštava nešto stroža ograničenja koja predstoje porodicama, radnicima koji nisu članice EU, radnicima i studentima koji razmišljaju o višegodišnjim boravkima.
Predloženi bilateralni sporazumi sa zemljama specifičnog porekla predstavljaju još jedan mehanizam selektivnije filtriranja priliva imigranata.
Mogu se pojaviti zapaženi izuzeci za najkvalifikovanije uloge u tehnologiji i menadžmentu.
Komentatori predviđaju intenziviranje konkurencije između država EU kako bi se privukli globalni talenti, možda relaksirajući zahtevi za neke profesionalce sa belom kragnom.
Pored te moguće niške rezbarije, Italijani koji žele da zaposle ili sponzorišu imigrantske radnike unutar zemlje izgleda da se suočavaju sa teškom bitkom.
Kvote su oteče, ali nisu u stanju da zadovolje potražnju. Pored toga, javni otpor daljoj liberalizaciji viznog režima i dalje postoji.
U međuvremenu, pritisci koje stvara dilema Italije mogli bi da odjeknu širom EU ako se druge zemlje članice uhvate u koštac sa sličnim demografskim promenama, ponavljaju njene pozive na reformu zastarelih imigracionih sistema.
Put ispred nas
Dok se Italija suočava sa dvostrukim pritiscima poslodavaca i biračkih tela zbog imigracije, postepeni politički pomaci mogli bi da pomognu u plovidbi srednjim terenom.
Međutim, efikasno smirujući zahteve radne snage sa javnim mnjenjem za rešavanje nedaća radne snage zahteva dublju viziju.
S tim da sveobuhvatnih reformi još uvek nema, naredne godine testiraće agilnost Italije u projektovanju prilagodljivih imigracionih sistema.
Uspeh zavisi od izgradnje poverenja javnosti da evolucija politike može da podrži bezbednost, istovremeno otvarajući kontrolisane kanale za uvoz voljnih stranih radnika.
Cilj je kalibracija usisnog brojčanika ne od strane onoga ko najglasnije kuca na vrata već na osnovu informisanih projekcija radnih potreba.
Ako se ostvari, Italija bi mogla da izvrda imigracioni model koji bi druge evropske države mogle da repliciraju, pretvarajući demografske izazove u prilike. Put koji predstoji ostaje dug, ali se pojavljuje put.