Kako se ruska invazija na Ukrajinu približava svojoj drugoj godišnjici, sve više Ukrajinaca traži privremeno utočište u Evropskoj uniji (EU). Do decembra 2023. broj ljudi koji su tražili utočište premašio je 4,3 miliona.
Novi podaci statističke agencije EU Evrostat otkrivaju ključne detalje o razmerama i raspodeli ove izbegličke krize.
Nemačka vodi u zemljama domaćinima EU
S obzirom da više od 1,25 miliona ljudi iz Ukrajine traži utočište u Nemačkoj, ona je postala vodeća zemlja domaćin EU, ugostivši 29 odsto svih kojima je to potrebno.
Slede Poljska i Češka na drugom i trećem mestu, gde su domaćini 22,1 odsto, odnosno 8,7 odsto ukrajinskih izbeglica Unije.
Zapažena povećanja dogodila su se u Nemačkoj, Češkoj i Španiji u decembru, dok je marginalno smanjenje pogodilo Italiju, Francusku i Poljsku.
Kada je u pitanju broj izbeglica po osobi, glavne su zemlje kao što su Češka, Bugarska, Estonija, Litvanija i Poljska.
Žene i deca istaknuti među korisnicima
Ukrajinski državljani čine preko 98 odsto korisnika privremene zaštite u EU.
Žene i deca imaju veći uticaj u ovoj određenoj grupi, što čini skoro 80 odsto ukupno pogođenih.
Odrasle žene vode sa 46,2 odsto, dok deca mlađa od 18 godina čine 33,2 odsto. Odrasli muškarci zaostaju samo 20,6 odsto.
EU produžila zaštitu do 2025.
Predviđajući da neće biti kraja sukobu koji podstiče ovu izbegličku krizu, EU je glasala za produženje privremene zaštite raseljenim Ukrajincima do marta 2025.
Prvi put pokrenut u martu 2022. posle ruske invazije, ovaj status specijalne zaštite omogućava pristup boravišnoj dozvoli, smeštaju, medicinskoj nezi, školovanju za decu i još mnogo toga širom 27 zemalja članica.
Pokretanje ETIAS-a usred priliva izbeglica
Dok se EU sprema da u maju 2025.
Kada bude sproveden, ETIAS će zahtevati proveru pre putovanja za bezvizne putnike u Šengensku zonu.
Do 2025. više od četiri miliona dodatnih ukrajinskih državljana moglo bi da stekne pravo da uđe bez viza. To bi moglo da napregne sposobnosti ETIAS-a za skrining.
Balansiranje prioriteta zaštite i bezbednosti
Dok zemlje EU pozdravljaju milione ukrajinskih izbeglica, one moraju da pronađu način da daju prioritet kako onima kojima je pomoć potrebna, tako i obezbeđivanju bezbednosti njihovih granica.
Formulisanje koherentne, etičke imigracione politike protiv pozadine ove krize pojavljuje se kao veliki izazov.
Uspeh zavisi od efikasne koordinacije između Evropske komisije, ministarstava unutrašnjih poslova zemalja članica, carinskih vlasti, humanitarnih organizacija i agencija za sprovođenje zakona.
Balansiranje između zaštite i bezbednosti moglo bi da utiče na zakone kao što je ETIAS i oblikuje pravac imigracione politike Unije.
Potrebna je podrška koja je u toku
Dok se ova izbeglička kriza nastavlja da se razvija 2024. godine, zemlje EU suočavaju se sa sve većim pritiskom da održe visoke standarde nege i podrške Ukrajincima pod njihovom zaštitom.
Postizanje pravedne raspodele i pomoći u svim zemljama domaćinima pojavljuje se kao ključni izazov u bliskom i dugoročnom periodu.