Troškovi upravljanja migracijama na Kipru trebalo bi da porastu 2024.
Ovo dramatično povećanje dolazi u trenutku kada mediteransko ostrvo nastavlja da vidi porast broja tražilaca azila koji stižu na njegove obale.
Trošenje balona na smeštaj i usluge
Prema podacima koje je objavilo kiparsko ministarstvo unutrašnjih poslova, predviđa se da će troškovi vezani za migracije skočiti sa 54 miliona evra ove godine na preko 103 miliona evra u 2024.
Ti troškovi uključuju osoblje prihvatnih centara za migrante, izgradnju novih objekata i državne službenike koji rade u oblastima vezanim za migracije.
Taj porast čini povećane potrebe vezane za stalni priliv migranata poslednjih godina.
Novi smeštaj, medicinska nega, beneficije i obrada azila podigli su troškove.
Ova prognoza čak ne utiče ni na druge značajne troškove kao što su socijalne beneficije koje se isplaćuju direktno migrantima, smeštaj za maloletnike bez pratnje, pravnu pomoć ili policijske službe.
Sa tim uključenim, ukupni troškovi migracije mogli bi da dostignu 196 miliona evra sledeće godine.
Podrška EU patuljasta zbog nacionalne potrošnje
Mada je Evropska unija (EU) pružila finansijsku pomoć Kipru, nacionalni rashodi daleko su premašili tu podršku.
Od 2021. do 2023. godine EU je dala 29 miliona evra Kipru za upravljanje migracijama.
U istom periodu kiparska vlada potrošila je preko 465 miliona evra — više od 15 puta više od pomoći EU.
Nova pravila o vizama dodatno opterećuju putnike
Porast troškova migracije poklopiće se sa pokretanjem Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) u maju 2025.
Ova nova pred-provera bezviznog ulaska u Šengensku zonu EU predstavljaće dodatno opterećenje za posetioce Kipra.
Putnici iz preko 60 zemalja morati će da završe zahtev za ETIAS i plate taksu od 7 evra pre dolaska na Kipar.
To bi moglo da obeshrabri turizam i investicije u trenutku kada je ostrvu potreban ekonomski rast.
Imigraciona politika EU ostavila Kipar ranjivim
Rastući troškovi za migracije takođe naglašavaju pitanja sa širom imigracionom politikom EU.
Mada se Kipar suočava sa jedinstvenim izazovima iz svoje geografije, nesrazmeran soj otkriva praznine u pristupu EU.
Strože spoljne granice i pravednija politika deljenja zahteva za azil mogli bi da smanje preveliko opterećenje za države fronta kao što je Kipar.
Dok reforme ne budu sprovedene, zemlje poput Kipra nastaviće da troše u velikoj meri bez nade da će nadoknaditi te velike troškove.
Kiparska potrošnja neodrživa bez akcije EU
Kipar se suočio sa nesrazmernim teretom mediteranskih migrantskih ruta.
Prepoznajući tu neravnotežu, EU je usmerila dodatna sredstva na ostrvo, uključujući 75 miliona evra za novi objekat za migrante.
Međutim, nacionalna potrošnja i dalje u velikoj meri nadmašuje podršku EU.
Ovaj jaz otkriva neodrživu situaciju bez veće akcije.
Dok troškovi naglo skaču, Kipar zahteva dalju pomoć EU za upravljanje tokovima humano i efikasno.
Ostrvska nacija ne može sama da snosi velike troškove.