Nemačka je zabeležila najviši nivo neto imigracije ikada zabeležen 2022. godine, uglavnom podstaknut prilivom izbeglica koje beže od rata u Ukrajini.
Preko 2,7 miliona ljudi imigriralo je u zemlju, dok je samo oko 1,2 miliona emigriralo, što je rezultiralo time da je neto imigracija dostigla 1,5 miliona prema novim vladinim podacima.
Priliv iz Ukrajine čini značajan udeo
Prema Izveštaju Federalne kancelarije za migracije i izbeglice (BAMF) za migracije 2022 objavljenom 10. januara, 41 odsto svih imigranata prošle godine došlo je samo iz Ukrajine.
To uključuje uglavnom žene i decu koji su pobegli od aktuelnog sukoba sa Rusijom koji je počeo početkom 2022.
Posle ukrajinskih izbeglica, najčešće zemlje porekla imigranata bile su Rumunija, Poljska i Tirkije.
Rat je doveo do znatnog povećanja humanitarne migracije, sa blizu 218.000 zahteva za azil podnetih u Nemačkoj prošle godine — što je skok od 47 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Ponovno ujedinjenje porodice i selidbe za obrazovanje ili radna mesta takođe su doprineli rastu imigracije.
Imigranti sada čine preko 20% stanovništva
Sa dosledno visokom imigracijom, proporcija nemačkog stanovništva sa migrantskom pozadinom nastavlja da raste.
Od 2022. godine, preko 20,2 miliona stanovnika Nemačke bilo je ili samih imigranata ili rođeno kod dva imigrantska roditelja — ukupno oko 18 odsto ukupne populacije.
Kada se u tu snime imigranti druge generacije sa jednim roditeljem rođenim u inostranstvu, taj udeo raste još veći na 28,7 odsto ili 23,8 miliona ljudi koji žive u domaćinstvima migranata.
Imigranti u proseku žive u Nemačkoj oko 21 godinu, ali više od jedne trećine živi u toj zemlji manje od decenije naglašavajući velike nedavne talase novih dolazaka.
Poziv na dugoročno planiranje dok traje kriza
Skoro dve godine od kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu, eksperti za politiku naglašavaju potrebu razvoja održivih dugoročnih rešenja za ukrajinske izbeglice.
Privremena zaštita EU odobrena za bekstvo od Ukrajinaca ističe u martu 2025. godine, što znači da bi milioni potencijalno mogli da izgube status legalnog boravka širom Evrope za nešto više od godinu dana.
Jan Šnajder iz Ekspertskog saveta za integraciju i migracije naveo je da je, posebno sa evropskim izborima koji predstoje sredinom 2024. godine, prekogranična politička koordinacija od suštinskog značaja za balansiranje interesa i Ukrajine i zemalja domaćina izbeglica poput Nemačke koje su već dosta investirale u integracione šeme.
Neka rešenja koja su izneta uključuju olakšavanje tekuće cirkularne mobilnosti između Ukrajine i Evropske unije (EU) i obezbeđivanje puteva ka trajnom pravnom statusu.
Neuspeh u postizanju sporazuma rizikuje preopterećenje sistema azila na koje je Šnajder upozorio, ako veliki broj Ukrajinaca u poslednjem trenutku podnese pojedinačne zahteve za zaštitu kada se privremeni status okonča.
Na odobrenje ETIAS-a mogle bi da utiču promene smernica
Odvijanje izbegličke krize i imigracione politike u Nemačkoj moglo bi da ima implikacije za putnike u EU koji treba da obezbede odobrenje putem Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS) koji treba da bude pokrenut u maju 2025.
Dok se imigracioni odnosi povećavaju, zvaničnici EU mogli bi potencijalno da pojačaju proveru ETIAS-a kako bi tešnje procenili učesnike u pogledu preteranog rizika i osigurali da se putnici usklade sa nacionalnom politikom koja se razvija.
Šengenska zona bez granica takođe znači promene u Nemačkoj koje se prelivaju preko Unije.
Mogu nastati komplikacije dugoročnog poteza
U međuvremenu, državljani koji nisu članovi EU razmišljaju o dugoročnom preseljenju u Nemačku radi rada, studiranja ili porodice kao što su digitalni nomedovi, studenti i porodice iseljenika takođe se suočavaju sa fluidnim predelima.
Restriktivne promene u politici kao odgovor na sve veću imigraciju mogle bi da iskomplikuju vizne procese i uske puteve ka trajnim pravima na poravnanje.
S tim što je nemačka imigracija već na rekordnom nivou, podnosioci zahteva narednih godina mogli bi da naiđu na povećane zahteve, duže vreme podnošenja zahteva i niže stope odobravanja ako se pojave de fakto kapice.
Međuigra ukrajinske izbegličke krize, postojeći nedostatak radne snage i opadanje domaćeg stanovništva čine imigraciju složenim balansirajućim aktom za kreatore politike.
Potrebno planiranje integracije i rekonstrukcije
S obzirom da Nemačka nastavlja da pozdravlja veliki broj ukrajinskih izbeglica i drugih imigranata, kreatori politike suočavaju se sa sve većim pritiskom da razviju snažna dugoročna rešenja vezana za pravni status, integraciju tržišta rada i potencijalne napore za obnovu dok kriza nastavlja da se odvija.
Postizanje balansa između podrške bežanju od Ukrajinaca, uz istovremeno ispunjavanje ekonomskih i demografskih potreba Nemačke, verovatno će ostati složen izazov koji se razvija.