Evropska unija (EU) i dalje se suočava sa značajnim izazovima obezbeđivanja svojih spoljnih granica, a migracioni tokovi dostižu rekordno visok nivo u 2023.
Prema podacima Agencije EU za graničnu i obalsku stražu Fronteks, u prvih 10 meseci ove godine primećeno je preko 331.600 neregularnih graničnih prelaza, što predstavlja povećanje od 18 odsto u odnosu na isti period 2022. i najviši nivo od 2015. godine.
Porast mediteranskih prelaza napreže resurse
Situacija je strašna u Sredozemnom moru, koje je i dalje primarna ruta za migrante i tražioce azila koji pokušavaju da stignu do Evrope.
Vlasti su do sada 2023. zabeležile preko 143.600 neregularnih dolazaka preko centralnog mediteranskog puta, pre svega od Libije i Tunisa do Italije i Malte.
To predstavlja skoro dvostruki skok u odnosu na prošlu godinu i obeležava najprometniji prelaz od 2016.
Eksperti kažu da pogoršanje nestabilnosti u Africi i na Bliskom istoku podstiče porast.
"Pogoršanje socioekonomskih uslova u zemljama porekla i tranzita, zajedno sa humanitarnim krizama i političkim nemirima u delovima Bliskog istoka i južne Azije stvorilo je okruženje pogodno za masovnu migraciju", navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Granične agencije EU za analizu rizika za 2023-2024.
Do sada nezabeleženi priliv zategao je prihvatne objekte širom južne Evrope i pogoršao tenzije unutar Evropske unije (EU) oko podele tereta.
Zemlje članice poput Italije i Grčke optužile su severne susede da ne pružaju dovoljnu pomoć uprkos obaveznim kvotama za izbeglice. Ovo je ometalo koordinirani odgovor.
Reperkusije za građane i putnike EU
Previranja su imala nekoliko implikacija za putnike iz EU i podnosioce zahteva za vize koji se nadaju da će posetiti Uniju.
Neki eksperti veruju da bi vlade mogle da usvoje striktniju proveru državljana zemalja koje nisu članice EU kako bi sprečile neregularan ulazak i smanjile rizike, što bi dovelo do dužih čekanja na odobrenje.
Takođe postoji zabrinutost da bi, ako se situacija dodatno pogorša, neke zemlje članice duž mediteranskog oboda mogle privremeno ponovo da uvedu unutrašnje granične kontrole u šengenski okvir.
To bi ometalo slobodno kretanje stanovnika EU širom većeg deo kontinenta.
Potencijalne izmene imigracionih pravila
Sa ksenofobičnim raspoloženjem u porastu, imigraciona politika mogla bi dodatno da se pooštri uprkos nestašici radne snage u raznim industrijama.
Velika Britanija je već zauzela tvrdokorni stav, otkrivajući kontroverzni dogovor sa Ruandom ranije ove godine o preseljenju tražilaca azila 6.000 milja daleko.
U međuvremenu, druge zemlje poput Danske i Austrije planiraju da otvore prihvatne centre u inostranstvu i ubrzaju deportacije.
Ipak, neki posmatrači tvrde da su poboljšani legalni kanali migracije najbolji pristup za balansiranje humanitarnih i bezbednosnih ciljeva.
Pojačane mere bezbednosti mogle bi da odlože odobrenje ETIAS-a
S tim što je bezbednost granica stroža nego ikada usred aktuelne migrantske krize, odlaganje Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) došlo je u kritičnom trenutku.
Kao prvi potpuno digitalni sistem kontrole granica Unije, ETIAS bi mogao da pruži dodatni sloj skrininga za posetioce iz preko 60 zemalja sveta.
Međutim, do sada nezabeleženi priliv tražilaca azila napregao je resurse i mogao bi da dovede do opsežnijih provera kada ETIAS pokrene.
Podnosioci zahteva treba da se pripreme za potencijalno odlaganje obrade, posebno od zemalja visokog rizika.
Mada ETIAS ima za cilj balansiranje bezbednosti i olakšica za bona fide putnike, to se može pokazati kao izazovno za sprečavanje prekomernog vremena čekanja.
Uspeh sistema zavisi od saradnje zemalja članica — ako nedovoljno preopterećene nacionalne agencije preseku uglove, rezultat bi mogla da bude diskriminacija podnosilaca zahteva određenog porekla.
U sve nestabilnijem svetu, EU mora da osigura da ETIAS unapredi bezbednost bez podrivanja imidža Unije kao otvorene, inkluzivne destinacije. Etički tretman posetilaca i dalje je od vitalnog značaja usred aktuelnih kriza.
Pojačane mere bezbednosti mogle bi da odlože odobrenje ETIAS-a
Predstoji mnogo debate za 27 zemalja članica dok se suočavaju sa rekordnim dolascima. Međutim, s tim što se očekuje da će se faktori koji podstiču raseljavanje poput klimatskih promena intenzivirati, Evropa mora da se pripremi za turbulentnije trenutke na svojim granicama.
Brze popravke će se pokazati nedovoljnim; samo sveobuhvatne, dugoročne strategije mogu da se nadaju ublažavanju izazova.
Evropska unija (EU) i dalje se suočava sa značajnim izazovima obezbeđivanja svojih spoljnih granica, a migracioni tokovi dostižu rekordno visok nivo u 2023.
Prema podacima Agencije EU za graničnu i obalsku stražu Fronteks, u prvih 10 meseci ove godine primećeno je preko 331.600 neregularnih graničnih prelaza, što predstavlja povećanje od 18 odsto u odnosu na isti period 2022. i najviši nivo od 2015. godine.
Porast mediteranskih prelaza napreže resurse
Situacija je strašna u Sredozemnom moru, koje je i dalje primarna ruta za migrante i tražioce azila koji pokušavaju da stignu do Evrope.
Vlasti su do sada 2023. zabeležile preko 143.600 neregularnih dolazaka preko centralnog mediteranskog puta, pre svega od Libije i Tunisa do Italije i Malte.
To predstavlja skoro dvostruki skok u odnosu na prošlu godinu i obeležava najprometniji prelaz od 2016.
Eksperti kažu da pogoršanje nestabilnosti u Africi i na Bliskom istoku podstiče porast.
"Pogoršanje socioekonomskih uslova u zemljama porekla i tranzita, zajedno sa humanitarnim krizama i političkim nemirima u delovima Bliskog istoka i južne Azije stvorilo je okruženje pogodno za masovnu migraciju", navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Granične agencije EU za analizu rizika za 2023-2024.
Do sada nezabeleženi priliv zategao je prihvatne objekte širom južne Evrope i pogoršao tenzije unutar Evropske unije (EU) oko podele tereta.
Zemlje članice poput Italije i Grčke optužile su severne susede da ne pružaju dovoljnu pomoć uprkos obaveznim kvotama za izbeglice. Ovo je ometalo koordinirani odgovor.
Reperkusije za građane i putnike EU
Previranja su imala nekoliko implikacija za putnike iz EU i podnosioce zahteva za vize koji se nadaju da će posetiti Uniju. Neki eksperti veruju da bi vlade mogle da usvoje striktniju proveru državljana zemalja koje nisu članice EU kako bi sprečile neregularan ulazak i smanjile rizike, što bi dovelo do dužih čekanja na odobrenje.
Takođe postoji zabrinutost da bi, ako se situacija dodatno pogorša, neke zemlje članice duž mediteranskog oboda mogle privremeno ponovo da uvedu unutrašnje granične kontrole u šengenski okvir. To bi ometalo slobodno kretanje stanovnika EU širom većeg deo kontinenta.
Potencijalne izmene imigracionih pravila
Sa ksenofobičnim raspoloženjem u porastu, imigraciona politika mogla bi dodatno da se pooštri uprkos nestašici radne snage u raznim industrijama. Velika Britanija je već zauzela tvrdokorni stav, otkrivajući kontroverzni dogovor sa Ruandom ranije ove godine o preseljenju tražilaca azila 6.000 milja daleko.
U međuvremenu, druge zemlje poput Danske i Austrije planiraju da otvore prihvatne centre u inostranstvu i ubrzaju deportacije.
Ipak, neki posmatrači tvrde da su poboljšani kanali legalne migracije najbolji pristup za balansiranje humanitarnih i bezbednosnih ciljeva.