U značajnom potezu modernizacije svojih sistema kontrole letenja, Francuska je najavila da će početkom 2024. godine biti otkazano preko 16.000 letova. Ovaj remont ima za cilj zamenu sadašnjeg sistema koji datira iz sedamdesetih godina prošlog veka i od ključnog je značaja za upravljanje sa više od 2,5 miliona letova koji prelaze francuski vazdušni prostor godišnje.
Uticaj na putnike i letove
Modernizacija će dovesti do znatnih promena u redu letenja između 9. Očekuje se da će aviokompanije dati prioritet međugradskim linijama, a Er Frans već najavljuje otkazivanje preko 4.200 letova.
Mada dugotrajni letovi mogu da imaju prioritet, otkazivanja će nesumnjivo zasmetati mnogim putnicima.
Za kratkoročne posetioce, pre svega turiste i poslovne putnike iz šengenskih zemalja, uticaj je dvostruki. Sa jedne strane, smanjenje dostupnosti letova može zahtevati pedantnije planiranje i potencijalna prilagođavanja datuma putovanja. Sa druge strane, modernizovani sistem, nekada operativan, obećava efikasnije putanje leta, potencijalno skraćujući vreme putovanja i pospešujući celokupno iskustvo putovanja.
Dugoročni putnici, uključujući porodice koje se sele, investitore, digitalne nomade, studente i druge imigrante, suočavaju se sa složenijim scenarijem. Otkazivanje letova i rekonstrukcija rasporeda mogli bi da poremete početne planove preseljenja, posebno za one koji se oslanjaju na određene vremenske okvire za stanovanje, školovanje ili datume početka zapošljavanja.
Međutim, dugoročne prednosti modernizovanog sistema vazdušnog saobraćaja — povećanje kapaciteta aerodroma, smanjena kašnjenja i manja emisija ugljenika — dobro se usklađuju sa širim ciljevima EU održive i efikasne mobilnosti.
Nova putanja leta za imigracionu politiku EU
Odluka Francuske da modernizuje svoje sisteme kontrole vazdušnog saobraćaja odjekuje izvan njenih granica, što utiče na širu imigracionu i putnu politiku Evropske unije (EU ). Ovaj potez se posebno ukršta sa Evropskim sistemom putnih informacija i autorizacije (ETIAS) i opštom imigracionom politikom, što predstavlja značajan trenutak u pristupu EU upravljanju prekograničnim putovanjima i imigracijom.
Za ETIAS, sistem dizajniran da unapred pregleda putnike koji su izuzeti iz viza u Šengensku zonu, francuski vazdušni prostor predstavlja i izazove i mogućnosti. Smanjenje broja letova moglo bi u početku da zakomplikuje planove putovanja za državljane zemalja koje nisu članice EU, a koji zahtevaju odobrenje ETIAS-a.
Međutim, modernizacija kontrole vazdušnog saobraćaja poklapa se sa širim ciljevima EU u unapređivanju bezbednosti i efikasnosti u upravljanju prilivom putnika u Šengensku zonu. Unapređeni sistem mogao bi da olakša bolju koordinaciju i razmenu informacija među zemljama članicama, čime bi se pojačao bezbednosni aspekt ETIAS-a.
Kada je u pitanju opšta imigraciona politika, francuska inicijativa mogla bi da predstavlja presedan za druge zemlje EU, što bi ih navelo da razmotre slične nadogradnje svoje infrastrukture za vazdušni saobraćaj. To bi moglo da dovede do usklađenijeg pristupa upravljanju putovanjima avionom širom EU, što bi direktno uticalo na politiku vezanu za kretanje imigranata i putnika. Takav napredak je od ključnog značaja za cilj EU da održi ravnotežu između olakšavanja lakih putovanja i obezbeđivanja snažnih bezbednosnih mera.
Testiranje novog sistema
Novi sistem "4 leta", zajednički napor Između Direkcije za usluge vazdušne navigacije (DSNA) i Talesa, biće podvrgnut testiranju u kontrolnom centru Atis-Mons. Uprkos prethodnim modernizacijama, kompletan remont je neophodan zbog zastarele infrastrukture sistema, koja još uvek koristi papirne trake za dolazne letove.
Da bi se olakšala ova tranzicija, aviokompanije se ohrabruju da dobrovoljno smanje svoj red letenja za 20 odsto tokom perioda nadogradnje. Ovo smanjenje nije zakonski propisano, ali se smatra kolektivnim interesom za efikasnost sistema upravljanja vazdušnim prostorom.
Program modernizacije, koji je počeo 2011, suočio se sa kašnjenjima i ne očekuje se da će biti potpuno operativan do 2026. Međutim, jednom kada se sprovede, predviđa se povećanje kapaciteta aerodroma, smanjenje kašnjenja i smanjenje emisije CO2 poboljšanjem putanja leta.