Slovačka vlada odlučila je da produži privremenu graničnu kontrolu sa susednom Mađarskom do 22. januara 2024. godine.
Ovaj potez predstavlja poslednje u nizu produženja kontrola koje su prvi put sprovedene početkom oktobra sa navedenom svrhom zaustavljanja iregularnih migracija.
U potrazi za zaustavljanjem iregularne migracije
Produženje je usvojeno na sednici vlade 6.
Ministar unutrašnjih poslova Matúš Šutaj Eštok opisao je situaciju kao "domino efekat", a zemlje sukcesivno pooštravaju granice dok njihovi susedi kontrolišu.
Slovačka tvrdi da su kontrole koje su do sada sprovedene uspešno smanjile pokušaje neregularnih prelazaka granice.
Mada su vlasti uhapsile 6.809 migranata u oktobru, ta cifra je pala na samo 34 u novembru posle uvođenja kontrole.
Porast migranata koji tranzitiraju Slovačku
Napori za pooštravanje granica dolaze usred porasta broja migranata koji su prolazili kroz Slovačku 2023. godine, pretežno potiču sa Bliskog istoka i iz Avganistana.
Većina su mladići za koje se veruje da preduzimaju sekundarni pokret kako bi došli do bogatijih zapadnoevropskijih zemalja kao što je Nemačka, nakon što su prvobitno ušli u Evropsku uniju (EU) balkanskim putem.
Od otprilike 5.000 pritvora u 2022.
Zvaničnici su izrazili zabrinutost da bi takvi dramatični talasi mogli da omoguće neotkrivene bezbednosne pretnje da se provuku preko granica zajedno sa izbeglicama bona fide.
Institut višegrád zemalja pooštrio kontrole
Početkom oktobra, potez Slovačke činio je deo koordinisanih napora među zemljama Višegráda (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) da ojačaju zajedničke unutrašnje granice EU.
Svi navedeni ciljevi filtriranja iregularne migracije i unapređivanja bezbednosti.
Slovačka je donela kontrole samo dan nakon što su njena tri partnera uvela analogne mere primenljive na njihove granice sa Slovačkom.
Nemačka i Austrija slede taj primer
Za nekoliko nedelja, dodatne države centralne Evrope, Nemačka i Austrija, takođe su proširile granične kontrole, što je izazvalo kritike zbog pogoršanja uska grla i humanitarnih pitanja.
Kao članu Šengenske oblasti na otvorenoj granici, Slovačkoj je dozvoljeno da sprovodi samo privremene unutrašnje granične provere pod izuzetnim okolnostima izloženim u članovima 25 i 26 Šengenskog graničnog zakona.
Produženja koja su ukinuta na 30 dana dozvoljena su ako su proporcionalna i vitalna za rešavanje ozbiljnih pretnji.
Međutim, ukupno trajanje ne može da premaši šest meseci bez posebne nadoknade.
Zemlje moraju da obaveste Brisel i druge zemlje članice najmanje četiri nedelje pre produženja.
Najviše neredovnih dolazaka od 2015.
U prvih deset meseci 2023.
Ovaj broj predstavlja porast od 18 odsto na godišnjem nivou, što je najstrmiji takav porast od 2015.
Skoro 100.000 tih neregularnih pokušaja prelaska dogodilo se duž balkanske rute koja je tranzitirala Mađarsku i Slovačku.
S tim što su anti-migrantska obećanja igrala zapaženu ulogu u njegovoj kampanji, novoizabrani slovački premijer Robert Fiko zauzeo je tvrdu liniju u oblasti granične bezbednosti.
Međutim, ministar unutrašnjih poslova Eštok priznao je da se iz nedavnih razgovora o migracijama na visokom nivou u Briselu nije pojavio nikakav dugoročni plan.
On se opredelio da bi jednostrane nacionalne akcije mogle da pretoče u neproduktivno "egoističko" ponašanje bez koordinacije.
Granične kontrole stvaraju prepreke za legitimne putnike
Proširenje korišćenja privremenih graničnih provera predstavlja izazov i za posetioce i za imigrante kada prelaze između zemalja EU.
Oni koji imaju šengenske vize kojima se omogućava kratkoročni turistički ili poslovni boravak do 90 dana su najdektnije pogođeni.
Međutim, dugoročni putnici, uključujući digitalne nomade, studente i porodice migranata koji žele da se presele ili ponovo ujedine, takođe se suočavaju sa pojačanom lupom i potencijalnim kašnjenjima na utvrđenim unutrašnjim granicama.
Predstojeće pokretanje Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) 2025. godine rizikuje da pogorša uska grla uvođenjem pred-skrininga za državljane koji nisu državljani EU koji su izuzeti iz viza.
Odraz učvršćivanja imigracionih stavova
U tandemu sa tvrdnjama o iregularnim migracijama, spremnost više država EU da izazovu izuzetne unutrašnje granične sile signalizira učvršćivanje stavova na nivou zemlje o imigracionoj politici.
Unija se dugo borila da efikasno proširi tražioce azila pravedno putem sistema kvota.
Unilateralni koraci za jačanje granica nagoveštavaju nagrizajuću spremnost za saradnju na zajedničkim rešenjima, čak i među bliskim partnerima kao što su okruzi Višegrád.
To rizikuje pogoršanje humanitarnih pitanja dok se ilegalni ulazak migranata koncentriše na spoljnim granicama kao što su Grčka i Italija ili usko grlo na unutrašnjim kontrolnim punktovima.
Inauguracija ETIAS-a 2025.
Njen propisani proces pre odobrenja za sve bezvizne putnike smanjuje duh otvorenih unutrašnjih granica EU u šengenskom paktu.
Nema kraja graničnim kontrolama
Dok evropske zemlje balansiraju migracione pritiske i bezbednosne imperative, čini se da će privremene unutrašnje granične kontrole opstati u srednjoročnom periodu.
Sveže najavljeno proširenje granice Sajove u Mađarskoj nagoveštava odsustvo skorog rešenja za najnoviju migracionu krizu Unije.
Uprkos tome, odmerena primena šengenskih odredbi do sada je sprečavala kolaps u potpunom haosu.