Slovenija je još jednom produžila graničnu kontrolu sa Hrvatskom i Mađarskom do 21. decembra 2024. godine.
Ova odluka je posledica sve većih bezbednosnih zabrinutosti i pitanja u Evropskoj uniji (EU).
Slovenija navodi nove bezbednosne pretnje
Slovenački ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar naveo je nove pretnje javnom redu i bezbednosti kao glavni razlog za produženje graničnih provera.
Te pretnje dolaze od aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i porasta tenzija između Irana i Izraela.
Ministar je pomenuo i bezbednosne rizike vezane za rat u Ukrajini.
UEFA Euro 2024 u Nemačkoj i Olimpijske igre Pariz 2024. Ovi događaji visokog profila mogli bi da privuku neželjenu pažnju i izazovnije u bezbednosti granica.
Određivanje prioriteta proširenja granične kontrole
Rešavanje pitanja ilegalne migracije još uvek je prioritet za slovenačke vlasti. Proširenje graničnih kontrola ima za cilj bolje upravljanje i nadgledanje ljudi koji prelaze granice.
Ministar Poklukar je rekao da te kontrole neće naškoditi putnicima, ekonomiji ili pograničnim zajednicama. Ovaj plan ima za cilj balansiranje bezbednosti i principa slobodnog kretanja Šengenske oblasti.
Slovenija planira zajedničke granične patrole
Slovenija je izrazila spremnost da pokrene zajedničke granične patrole sa hrvatskom i italijanskom policijom.
Mešovite patrole razmatraju se kao alternativa privremenoj unutrašnjoj šengenskoj graničnoj kontroli.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi podelio je uvide iz napora Italije za kontrolu granica.
Od oktobra 2023. italijanska policija je proverila preko 422 osobe i 224.400 vozila. Oni su takođe presreli 1.800 stranih državljana koji su pokušali ilegalno da pređu granicu.
Ministri razgovarali o zajedničkim graničnim patrolama
Ministri iz Slovenije, Italije i Hrvatske nedavno su se sastali da razmotre alternativne mere granične kontrole.
Cilj je da se na kraju ukinu unutrašnje granične kontrole uz istovremeno održavanje bezbednosti.
Jedna od predloženih alternativa su zajedničke policijske patrole na šengenskim spoljnim granicama.
Slovenija je izrazila spremnost da učestvuje u takvim patrolama, koje bi mogle da obezbede efikasnu bezbednost bez potpune granične kontrole.
Granične kontrole minimalno ometaju
Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović pomenuo je da trenutne granične kontrole nisu značajno uticale na svakodnevne aktivnosti građana Hrvatske, Slovenije i Italije.
To sugeriše da su mere sprovedene uz minimalni poremećaj.
Mada će kontrole ostati na snazi do leta, slovenački ministar unutrašnjih poslova namerava da osigura da one ne budu produžene i posle decembra 2024.
To ukazuje na želju da se vrate normalnim šengenskim operacijama čim bezbednosni uslovi to dozvole.
Kretanje kroz novi granični pejzaž
Produžena granična kontrola Slovenije mogla bi da utiče na posetioce i imigrante EU.
Iako Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) neće biti pokrenut do sredine 2025. Putnici iz zemalja koje su izuzete iz viza trebalo bi da se pripreme za dodatni skrining
Dugoročni posetioci kao što su studenti ili digitalni nomedovi mogu da se suoče sa dužim procesima ulaska. Međutim, kontrole imaju za cilj da smanje poremećaj svakodnevnog života i putovanja.
Put koji predstoji Šengenu
Slovenačko produženje granične kontrole odraz je složene bezbednosne oblasti sa kojom se suočavaju evropske zemlje.
Dok vlasti rade na balansiranju bezbednosnih zabrinutosti u pogledu slobode kretanja, zajednički napori i alternativne mere mogli bi da utre put povratku na otvorene granice unutar Šengenske oblasti.