Nedavna studija Evropske komisije svrstana je Sofiju, bugarsku prestonicu, među najmanje velike gradove u Evropi naklonjene imigrantima.
Istraživanje je anketiralo percepciju evropskih građana u pogledu prikladnosti njihovih gradova za imigrante.
Dok je Kardif bio na vrhu ankete kao najiskluzivnija urbana oblast, Sofija se nalazila blizu dna zajedno sa Skopljem i Parizom.
Niska ocena ukazuje na primećene izazove i nepoželjnu klimu za imigrantske grupe na tim lokacijama.
Uticaj na putnike i imigrante
Percepcija Sofije kao nepoželjne mogla bi da obeshrabri posetioce i imigrante Evropske unije (EU) da dugoročno ostanu u gradu.
To uključuje digitalne nomade, studente i porodice koje mogu biti odvraćene od izazovnog okruženja koje je prijavljeno.
Takođe se odnosi na predstojeći Evropski sistem za informacije o putovanjima i autorizaciju (ETIAS) koji počinje 2025.
Negostoljubiva atmosfera mogla bi da odvrati podnosioce zahteva ETIAS-a od posete.
U centru pažnje imigracione politike
Studija takođe naglašava potrebu da Bugarska ponovo proceni svoju imigracionu politiku.
Pored rešavanja pitanja iz Šengenskog sporazuma, otvoreniji i efikasniji proces mogao bi da pomogne da se izmene negativni stavovi koje je istraživanje prijavilo.
Dok se sistem ETIAS sprovodi u naredne dve godine, Bugarska ima priliku da se reformiše i promoviše kao atraktivna destinacija za imigrante koji žele da rade ili studiraju u EU dugoročno.
Promovisanje različitosti i inkluzije
U izveštaju Evropske komisije naglašeni su različiti stavovi i okruženja sa kojima bi imigranti mogli da se suoče širom različitih evropskih čvorišta.
U izveštaju se naglašava potreba za politikom i inicijativama koje podstiču gostoljubive i raznovrsnije zajednice u gradovima kao što je Sofija.
Stvaranje otvorene, inkluzivne atmosfere ostaje oblast koja zahteva pažnju u bugarskoj prestonici.