Nedavna studija Univerziteta u Lajdenu u Holandiji pokazala je da migranti koštaju evropske vlade manje od sopstvenih građana.
U nekim zemljama migranti čak daju neto doprinos javnim finansijama.
Istraživanje je ispitalo podatke iz 15 evropskih zemalja i pokazuje drugačije viđenje finansijskih efekata imigracije u Evropskoj uniji (EU).
Migranti plaćaju veći porez
Studija, koju su uradili ekonomisti Đakomo Bofi, Eduard Suari-Andreu i Olaf van Vlit, osvrnula se na lične prihode, plaćene poreze i socijalne beneficije.
Utvrđeno je da u većini evropskih zemalja migranti koštaju mnogo manje od domorodačkog stanovništva.
Migranti u proseku plaćaju više poreza jer se dobro integrišu, imaju visok nivo obrazovanja i zarađuju više novca.
Istovremeno, dobijaju manje skupe beneficije kao što su penzije u poređenju sa starosedeocima.
Rastući fiskalni jaz: Migranti protiv starosedelaca
Finansijska razlika između migranata i starosedelaca porasla je poslednjih godina.
Do 2017. godine migranti su povratili svoj finansijski status od pre 2008. godine, ali su starosedeoci ostali na nižem nivou jer ostarela populacija dobija veće penzione beneficije.
Istraživači su istakli da starosedeoci imaju negativniju finansijsku poziciju u većini zemalja i dugi niz godina.
Ovaj trend je najprimetniji na jugu Evrope, gde migranti često više doprinose vladinim finansijama nego što uzimaju.
Migranti održali status evropske socijalne pomoći
Kako evropsko stanovništvo stari, migranti postaju sve važniji za podršku sistemima blagostanja.
Istraživač Đakomo Bofi objasnio je da su migranti brzo počeli da daju više novca nego što su uzeli posle finansijske krize, dok su starosedeoci i dalje u zaostatku.
Bofi je rekao da, s obzirom da lokalno stanovništvo stari, uloga migranata postaje sve važnija.
Sa ekonomske tačke gledišta, bilo bi pametno da Evropa razmotri svoje ekonomske interese prilikom donošenja migracione politike.
Migranti ne opterećuju finansije
Studija Univerziteta u Lajdenu dovodi u pitanje zajedničko uverenje da migranti koriste više javnih resursa nego domorodački građani. U stvarnosti, podaci pokazuju suprotno.
Bofi je naveo da studija opovrgava ideju da migranti negativno utiču na socijalno osiguranje i javne finansije više nego na domorodačko stanovništvo evropskih zemalja.
Dokazi jasno pokazuju da migranti obično doprinose više nego što dobijaju.
Doprinosi za migrante podržavaju efikasnija putovanja
Zaključci studije mogli bi da utiču na predstojeći Evropski sistem informacija o putovanjima i autorizaciji (ETIAS), koji će biti pokrenut 2025.
ETIAS će unapred pregledati putnike iz zemalja kojima nisu potrebne vize pre nego što uđu u Šengensku zonu.
S obzirom da migranti imaju pozitivan finansijski uticaj, kreatori politike EU mogli bi da traže načine da ETIAS i druge putne procese učini jednostavnijim.
To bi moglo da podstakne korisnija putovanja, a da bezbednost i dalje ostane prioritet.
Studija bi takođe mogla da dovede do preispitivanja politike koja utiče na dugoročne migrante kao što su porodice, investitori, studenti i digitalni nomedovi.
Olakšavanje boravka ovih finansijski doprinosljivih migranata moglo bi da pruži ekonomsku korist.
Studija dovodi u pitanje pretpostavke migracione politike
Istraživanje Univerziteta u Lajdenu moglo bi da promeni diskusije o imigracionoj politici EU.
Pokazujući da migranti često doprinose više nego što dobijaju, studija dovodi u pitanje zajednička uverenja.
Kreatori politike koji rade na ETIAS-u, šengenskim vizama i opštim imigracionim pravilima možda će morati ponovo da razmisle o finansijskim razlozima koji stoje iza nekih ograničenja.
Mada je bezbednost još uvek veoma važna, zaključci pokazuju da doček migranata koji doprinose ima ekonomskog smisla.
Kako stanovništvo Evrope stari, privlačenje i zadržavanje radno-starih migranata moglo bi da bude od presudnog značaja za podršku javnim finansijama. Studija bi mogla da dovede do reformi koje to olakšavaju, što bi koristilo EU kao celini.
Otkrivena vitalna ekonomska uloga migracije
Ova detaljna studija pokazuje da su, u proseku, migranti u EU koštali javne finansije manje od građana rođenih u domorodačkim krajevima i ponekad čak i više doprineli.
Kako stanovništvo Evrope stari, imigracija postaje sve važnija za podršku socijalnim sistemima za sve.
Mada o društvenim i kulturnim uticajima migracija treba i dalje da se razgovara, ekonomski podaci pokazuju da je doček migranata finansijski koristan za Evropu.
Kreatori politike trebalo bi da razmotre te zaključke kada budu pravili imigracionu politiku u budućnosti.