Uvod
Tokom maja i juna izvori vesti izvestili su o raznim događajima koji bi mogli da utiču na putnike u Evropu. U nastavku rezimiramo suštinske tačke koje treba da znate ako planirate da putujete u šengensku viznu zonu.
Takse za termine za marokanske putnike u Španiju
Španija je odlučila da obavezuje podnosioce zahteva za vize za putovanja u Maroku da unapred plate naknadu za zakazivanje sastanka. Promene, uvedene tokom juna 2019. godine, znače da državljani Maroka koji pretenduju da dobiju šengensku vizu za putovanja u Španiju sada moraju da plate naplatu. Prema izveštajima Svetskih vesti iz Maroka, cena će biti 220 marokanskih dolara.
Taksa će delimično doprineti troškovima internet strane BLS International Services. BLS je pružalac autsorsing usluga diplomatskim misijama širom sveta. Kompanija u privatnom sektoru, njena doznaka uključuje upravljanje pasoškim i viznim zahtevima, zajedno sa pružanjem konzularnih usluga, atestacija i srodnih usluga za vlade širom Evrope, Afrike, Azije, Bliskog istoka i Amerike.
BLS izdaje zakazane obaveze kojima podnosioci zahteva mogu da pristupe na mreži i upravljaju njima koristeći referentni broj zajedno sa svojim imenom, datumom rođenja i e-adresom. Slično tome, drugi provajder pod nazivom TLScontact takođe upravlja šengenskim zahtevima za vize u španskom konzulatu u Maroku. Kompanija za specijalizovane usluge, TLScontact je deo globalno aktivne Teleperformance Grupe. Marokanci su 2018. dobili približno 530.000 šengenskih viza.
U sličnom potezu, Francuska je primenila takve optužbe za imenovanje od kraja 2018. godine, prvobitno po ceni od 263 marokanska dolara. O uvođenju avansnih naknada za rezervacije termina, zvaničnici su nameravali da pojednostave zahteve i stegnu problematične lažne zahteve za vize za turizam. Za mnoge putnike poboljšanja bi bila dobrodošla; sredinom maja (2018), Marokanci su se suočavali sa čekanjima od čak šest meseci za zakazivanje sastanaka sa španskim konzularnim službama. Španija sve češće pokušava da ograniči broj izdatih viza. Tokom posete Maroku, španski ministar inostranih poslova Žozep Borel opisao je veliki broj zahteva kao ogroman broj zahteva.
Kao bivši predsednik Parlamenta EU između 2004. Dugogodišnji član evropske zone, Španija je zemlja spoljne granice. Neregularna imigracija je problematična na Iberijskom poluostrvu. Na najjužniju tačku, afrički kontinent je vidljiv. Na vidiku, brodovi plove između Atlantskog okeana i Sredozemnog mora preko Gibraltarskog moreuza.
Promene naknade za vize
U široj noti u evropskoj viznoj zoni, Evropski savet je odlučio da poveća naknade za podnošenje zahteva (trenutno 60 € za odrasle) za trećinu, od početka 2020. Ako bude usvojen, novi propis će bolje omogućiti zemljama članicama da pokriju troškove obrade za putnike iz, kako kaže, trećih zemalja. Pored toga, novi mehanizam omogućiće pregled cena svake tri godine.
Cene odobravanja putnih aplikacija
U međuvremenu, stopa odbijanja zahteva za putnu dozvolu podnetih nemačkim imigracionim vlastima udvostručila se tokom četiri godine do 2018. Nasuprot tome, stopa odbijanja u 2014.
Uprkos tome, Nemačka je dom za oko tri miliona turskih iseljenika i nastavlja da bude vodeći izbor. Većina aplikacija potiče iz Istanbula, a sledeće najpopularnije opcije za turske putnike su Francuska, Italija i Grčka.
Okrećući se samoj Turskoj, zahtev zemlje za bezvizna putovanja u EU i dalje je neodobren, uprkos tvrdnjama turskih zvaničnika da su sada u skladu sa sedamdeset dva kriterijuma EU -- uključujući pitanja ljudskih prava. Kao da ističe poentu, belgijski ministar spoljnih poslova je u februaru 2019. izjavio da takva bezvizna putovanja neće biti moguća dok aktuelna turska vlada ne reformiše svoje antiterorističko zakonodavstvo.
Primetno je da su planovi za liberalizaciju putovanja i mogući ustupci za turske državljane formirali deo sporazuma iz 2016. godine o smanjenju broja sirijskih izbeglica koje pokušavaju da uđu u Evropu preko grčkih ostrva koja susedna Turska.
Predlog za ponovno uvođenje vizne kontrole za Albance
U formalnoj pisanoj komunikaciji dostavljenoj ovog maja (2019), holandski imigracioni zvaničnici zatražili su da Evropska komisija obustavi bezvizna putovanja za albanske putnike u Evropu. Od 2010.
Citirajući zabrinutost u pogledu organizovanog kriminala, holandska vlada je iznela svoj zahtev u roku od samo mesec dana od glasanja njihovog nacionalnog parlamenta za ponovno ustuknuće prethodnih kontrola. Uglavnom se ukazuje na nesrazmerno visok nivo navodnih mafijaških aktivnosti povezanih sa državljanima sa Balkanskog poluostrva jugoistočne Evrope.
U pismu upućenom EK, Holandija je predložila konsultacije sa drugim državama EU, ali je ukazala na porast teških krivičnih dela povezanih sa albanskim bandama koje se bave pranjem novca i trgovinom ljudima. Sada (jun 2019), savet procenjuje stav i odlučuje da li će preduzeti akciju.