Migracioni pejzaž Evrope se brzo menja.
Nedavni podaci otkrivaju složenu sliku smanjenja ilegalnih prelazaka granice zajedno sa sve većim brojem ljudi pod privremenom zaštitom, preoblikujući pristup kontinenta migracijama i azilu.
Dramatičan pad neregularnih graničnih prelaza
Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, Frontek, izveštava o značajnom smanjenju nezakonitih prelazaka granice u Evropsku uniju (EU).
U prvih sedam meseci 2024. godine, broj otkrivenih prelazaka pao je za 36% u odnosu na isti period 2023. godine, ukupno 113.400 pokušaja.
Ovaj pad je posebno izražen u dve ključne oblasti:
-
Zapadnobalkanska ruta zabeležila je pad od 75%, sa nešto više od 12.400 detekcija.
-
Centralna mediteranska ruta doživjela je pad KSNUMKS%, iako ostaje najaktivniji put u EU.
Fronteks pripisuje smanjenje u centralnom Mediteranu "preventivnim merama tuniskih i libijskih vlasti da poremete aktivnosti krijumčara".
Ove dve zemlje čine 95% svih migranata prijavljenih na ovoj ruti.
Pomeranje obrazaca na drugim putevima
Dok su neke rute zabeležile pad, druge su doživele povećanje:
-
Zapadnoafrička ruta, koja vodi do Kanarskih ostrva, zabeležila je neverovatan porast od 154%, sa preko 21.600 dolazaka.
-
Istočna mediteranska ruta postala je druga najaktivnija, sa dolascima za 57% na skoro 29.700.
-
Istočne kopnene granice zabeležile su značajan porast od 195% na oko 9,500 dolazaka.
-
Ruta kanala zabeležila je porast od 22%, dostigavši 33,183 detekcije.
Ove brojke naglašavaju fluidnu prirodu migracijskih obrazaca, jer se ljudi koji traže ulazak u EU prilagođavaju promjenjivim okolnostima i graničnim kontrolama.
(Slika ljubaznošću Raimond Spekking preko Vikimedia Commons)
Brojevi privremene zaštite rastu
Dok se neregularni prelazi smanjio, broj ljudi pod privremenom zaštitom u EU dostigao je nove visine, prema Eurostatu.
Od 30. juna 2024. godine, oko 4,3 miliona državljana koji nisu članovi EU koji su pobegli iz Ukrajine zbog ruske agresije dobili su status privremene zaštite.
Distribucija ovih pojedinaca u zemljama EU varira:
-
Nemačka je domaćin najvećeg broja, sa 1.347.525 ljudi (31,2% od ukupnog broja EU)
-
Sledi Poljska sa 965.775 (22,4%)
-
Češka domaćin 360,775 (8.4%)
U odnosu na veličinu stanovništva, Češka, Litvanija i Poljska imaju najveći odnos korisnika privremene zaštite na hiljadu ljudi.
Ko su korisnici privremene zaštite?
Demografski slom onih pod privremenom zaštitom otkriva:
-
Preko 98% su državljani Ukrajine
-
Odrasle žene čine 45,6% od ukupnog broja
-
Deca čine skoro jednu trećinu (32,4%)
-
Odrasli muškarci čine nešto više od petine (22,0%)
Ova raspodela odražava prirodu raseljavanja izazvanog sukobom u Ukrajini, a mnoge porodice traže sigurnost u susednim zemljama.
(Slika ljubaznošću Kamil Czaiński preko Vikimedia Commons)
Najpopularnije nacionalnosti neregularnih migranata
Dok Ukrajinci dominiraju brojkama privremene zaštite, prve tri nacionalnosti koje pokušavaju da pređu ilegalne granice u 2024. godini su:
-
Sirija
-
Mali Mali
-
Avganistan
Ovo naglašava trenutnu globalnu prirodu migracionih pritisaka, sa sukobima i nestabilnošću u različitim regionima koji nastavljaju da vode ljude ka Evropi.
Uticaj na posetioce i migrante
Promena migracionog pejzaža ima značajne implikacije i za kratkoročne posetioce i za dugoročne migrante u EU.
Sa predstojećim lansiranjem Evropskog sistema za informacije o putovanjima i autorizaciji (ETIAS), putnici iz zemalja oslobođenih viza suočit će se sa novim zahtevima.
Ovaj sistem ima za cilj da poboljša bezbednost uz olakšavanje legitimnog putovanja, što potencijalno utiče na turizam i poslovne posete.
Za dugoročne migrante i tražioce azila, smanjenje nezakonitih prelazaka može dovesti do promena u vremenu obrade i uslovima prijema.
Zemlje sa manje dolazaka mogu imati više resursa da se posvete programima integracije i obradi zahteva za azil, potencijalno koristi onima koji su već u sistemu.
Oblikovanje imigracione politike EU
Ovi trendovi će verovatno uticati na imigracionu politiku zemalja EU na nekoliko načina:
-
Pojačana kontrola spoljnih granica: Uspeh u smanjenju neregularnih prelazaka može dovesti do kontinuiranog ulaganja u nadzor granice i saradnju sa susednim zemljama.
-
Fokusirajte se na legalne puteve: Sa manje neregularnih unosa, možda će biti više političke volje da se prošire legalne migracijske kanale, posebno za kvalifikovane radnike potrebne u starenju evropskih društava.
-
Mehanizmi privremene zaštite: Velika upotreba privremene zaštite za Ukrajince može poslužiti kao model za buduće krize, omogućavajući brze odgovore na masovna raseljavanja.
-
Napori za integraciju: Sa milionima pod privremenom zaštitom, zemlje EU će možda morati da razviju snažnije programe integracije, potencijalno od kojih će imati koristi svi migranti na duge staze.
-
Diskusije o podeli tereta: Nejednaka raspodela i neregularnih migranata i onih pod privremenom zaštitom može ponovo pokrenuti rasprave o mehanizmima pravedne raspodele u državama članicama EU.
Dok se Evropa kreće ovim složenim migracijskim trendovima, kreatori politike suočavaju se sa izazovom balansiranja humanitarnih obaveza sa zabrinutošću za bezbednost granica.
U narednim godinama verovatno će se nastaviti evolucija u migracionim politikama EU dok se prilagođavaju ovom dinamičnom pejzažu.
Gledajući unapred
Promenljivi obrasci migracija u 2024. godini predstavljaju i izazove i mogućnosti za Evropsku uniju.
Kako se neregularni prelazi smanjuju i privremeni brojevi zaštite stabilizuju, postoji potencijal za više upravljanog i humanog pristupa migracijama.
Međutim, osnovni uzroci koji vode ljude da traže sigurnost i mogućnosti u Evropi ostaju. Rešavanje ovih osnovnih pitanja biće od ključnog značaja za svako dugoročno rešenje trenutne migracione situacije.