Uvod
Granična kontrola unutar Šengenske zone evropskih zemalja dugo je bila predmet političke debate, povremeno i između njenih zemalja članica koliko i izvan njih. Ovde ispitujemo najnovije događaje i planove za bezbednost granica u Šengenskoj zoni sa posebnim pominjanjem njenih spoljnih granica sa susednim zemljama koje nisu članice. Takođe smatramo da su evropski stavovi prema ovim zamršenim imigracionim i pitanjima slobodnih putovanja, kao što je istaknuto istraživanjem Evropskog barometra iz 2018.
Jače spoljne granice za Šengensku zonu
Evropska komisija je u septembru 2018. predložila jačanje snaga Obalske straže EU. U središtu doznaka Evropske unije da podrži zemlje članice u zaštiti svojih spoljnih granica, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu izgleda da će povećati broj svojih popisivanje na snagu od oko 10.000 oficira. Kao rezultat toga, zemlje članice EU trebalo bi da budu u stanju da se oslanjaju na operativnu podršku non-stop, 365 dana u godini.
U vreme pisanja (januara 2019. godine), Komisija poziva pojedinačne zemlje članice i evropski parlament sa sedištem u Briselu da usvoje predloženu reformu pre sledećih izbora.
Poboljšana bezbednost viza
Pored toga, dugogodišnji projekat EU za uspostavljanje Evropskog sistema za autorizaciju putovanja i informisanja (ETIAS) počinje da donosi rezultate. Osmišljen da pojača bezbednost razmenom informacija i kontrolom pitanja putnih dozvola, kolokvijalni uslovi za ETIAS uključuju evropski vizni sistem.
U budućnosti, kolektivni Vizni informacioni sistem (VIS) i Šengenski informacioni sistem (SIS) trebalo bi da pojačaju imigracionu kontrolu i bezbednosne mere. Zvaničnici posebno planiraju potpuno ulazni i izlazni sistem evidentiranja i kontrole za putnike koji dolaze izvan EU.
S obzirom na kumulativni efekat ovih planiranih poboljšanja upravljanja spoljnim granicama i smanjenog broja putnika koji su rezultirali njihovom implementacijom, Komisija sada smatra da je pravo vreme da se ublaže neke od privremenih nacionalnih kontrola. Konkretno, od jeseni 2015. godine, sledećih pet zemalja (sve članice Šengenske zone) rade, kako kažu, privremene mere duž dela ili svih svojih nacionalnih granica:
- Austrija.
- Danska.
- Francuska.
- Nemačka.
- Švedska.
U svojim odgovorima na najnovije zvanično istraživanje EU, skoro četvrtina (24 odsto) ispitanika pomenula je da su već iskusili efekte dodatnih kontrola na nacionalnim granicama. Od tih putnika, više od dve trećine (oko 68 procenata) saopštilo je da su kašnjenja bila duža nego ranije, dok nešto više od četvrtine (27 procenata) nije uočilo nikakvu razliku u vremenu prelaska granice.
Evropljani vide značajne prednosti
Prema saopštenju za medije iz decembra 2018. Više od dva od tri (68 odsto) ispitanih pojedinaca smatralo je da je multinacionalni region jedan od najvažnijih uspeha EU.
Osmišljeno da prati evropske stavove, istraživanje je uzorkovalo javno mnjenje tokom juna i jula. Značajno, ovog puta njena pitanja bila su usredsređena na merenje svesti javnosti o šengenskoj zoni i beleženje opšte percepcije o njemu. Unutar Velike Britanije, osoblje za istraživanje razgovaralo je sa više od 1.000 sagovornika licem u lice, dok je dodatnih 27.000 intervjua održano u ostatku dvadeset sedam zemalja EU.
Opadajućim redosledom ispitanici su smatrali da su prednosti evropske vizne oblasti:
- Dobro za poslovanje (uglavnom zbog lakšeg trgovanja, kao što je pomenuto za tri četvrtine uzorka).
- Dobro za njihovu zemlju (dve trećine smatra da članstvo u toj oblasti pruža više prednosti nego mane).
- Korisno iz ličnih razloga (šest od deset citiranih lakših prekograničnih putovanja lakše, bez pasoških kontrola).
- Dobro za bezbednost EU u celini (55 procenata).
Glavni razlog je, kako se navodi, putovanje u zemlje u okviru šengenske vizne zone za odmor (86 procenata), a slede šoping i poslovna putovanja.
Otprilike četiri od pet ispitanika (79 procenata) smatra da bi EU trebalo da preuzme aktivniju ulogu u obezbeđivanju svojih spoljnih granica, a pažljivo ih prati 72 odsto ispitanika koji su smatrali da bi finansiranje trebalo povećati u skladu sa tim kako bi se platile intenzivirane mere.
Neobavešteni Britanci?
Iznenađujuće, samo trećina ispitanika u Velikoj Britaniji prepoznala je termin Šengenska zona, a 23 odsto (manje od četvrtine) zna tačno značenje. Nasuprot tome, obe te proporcije bile su približno dvostruke u odgovorima na istraživanje dobijenim od njihovih kontinentalnih suseda.
Posmatrajući ove odgovore na drugi način, samo trećina stanovnika evropskog kopna nikada nije čula za Šengensku zonu, dok se (očigledno) dvostruko više britanskih sagovornika izjasnilo kao potpuno nepoznato. Konačno, skoro četiri od deset od tih (nekih 39 procenata) netačno misli da je Britanija formirala deo šengenske vizne zone.