Ministri unutrašnjih poslova šest zemalja članica Evropske unije sastali su se 27.
Skup na visokom nivou, održan samo osam kilometara od mađarske granice sa Srbijom, došao je kao odgovor na sve veći pritisak duž takozvane balkanske migracione rute i nedavni porast nasilja povezanog sa aktivnostima krijumčarenja ljudi u regionu.
Među prisutnima su bili zvaničnici ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke Republike — četiri člana Višegrád grupe ili V4, bloka — zajedno sa Austrijom i Nemačkom.
Kolektivna zaštita spoljnih granica
U izjavi datoj na samitu, češki ministar unutrašnjih poslova Vit Rakusan naglasio je da upravljanje migracijama predstavlja "zajednički izazov" za Evropu i dodao da rešenja moraju da se fokusiraju na uskraćivanje ulaska migrantima koji pokušavaju ilegalno da dođu do EU.
"Svi smo na istoj migracionoj ruti. Delimo granice, a situacija na spoljnoj granici EU utiče na sve nas", rekao je on novinarima, istovremeno iznoseći malo detalja o tome kako će vlasti direktno ciljati na operacije krijumčarskih mreža.
Rakusan je naveo da nedavno obnovljene unutrašnje granične provere unutar Šengenske oblasti bez pasoša "nisu pravo rešenje" za suzbijanje pritisaka.
On je rekao da je šest vlada umesto toga želelo da usredsredi zajedničke napore na jačanje zaštite spoljnih granica EU.
"Svi želimo da šengenska zona bude živa", naglasio je češki ministar. "Svi znamo da kontrole i provere unutrašnjih granica nisu pravo rešenje."
Očuvanje slobode kretanja
Do sada je ove godine najmanje 13 zemalja članica EU ponovo ulošilo provere karata i druge granične kontrole za putnike koji dolaze iz susednih zemalja koje takođe pripadaju Šengenskoj zoni.
Ti koraci ravni su povratku jedne od politika Unije koja omogućava ljudima i robi da slobodno cirkulišu preko većine unutrašnjih evropskih granica.
Upravo u oktobru prošle godine Slovačka je nastavila sa odabranim kontrolama duž svoje granice sa Mađarskom u pokušaju da ograniči porast iregularnog priliva migranata posle Austrije. Češka Republika i Poljska uvele su pojačane provere sopstvenih granica sa Slovačkom iz sličnih razloga.
Evropska komisija je naglasila da, mada bi ciljane unutrašnje granične kontrole mogle da budu dozvoljene na kratak period za rešavanje bezbednosnih pretnji, njihov obim treba da ostane ograničen i proporcionalan.
Kritičari se međutim protive tome da neke zemlje zloupotrebljavaju izuzetna pravila kako bi uvele koju sumu de fakto trajnih provera suprotnih duhu šengenskog sporazuma.
Kontroverza naglašava inherentne poteškoće u balansiranju suverene nadležnosti država nad njihovim teritorijama saradnjom na nivou EU oko zajedničkog unutrašnjeg režima Unije.
Za sada se čini da su zemlje centralne Evrope posvećene ovonedeljnim razgovorima o migracijama posvećene izbegavanju unutrašnjih graničnih ograničenja jedna drugoj, umesto toga tražeći snagu u broju kroz spoljašnje barijere kao što je teško utvrđena granična ograda Mađarske duž granice sa Srbijom.
Uticaj na putnike i imigrante u EU
Obećanja o pojačanju spoljne migracione kontrole verovatno će imati samo zanemarljiv uticaj na građane EU i ovlašćene imigrante koji legalno putuju između zemalja centralne Evrope ili bilo gde drugde unutar šengenske zone bez granica kontinentalne Evrope.
Međutim, stroži stav mogao bi značajno da utiče na migrante koji nisu iz EU i tražioce azila koji pokušavaju da stignu do zemalja centralne Evrope koje se nalaze duž balkanske rute, bilo da se tamo trajno nastane ili da nastave dublje u Evropu. To bi moglo dovesti do većih hapšenja i deportacija iregularnih migranata u pograničnim oblastima.
Uvođenje Evropskog sistema putnih informacija i autorizacije (ETIAS) 2025. godine takođe će zemljama koje se nalaze duž spoljnih granica EU pružiti dodatne alate za proveru putnika iz bezviznih zemalja za iregularne migracije ili bezbednosne rizike pre nego što odu u Evropu.
Kada bude pokrenut, ETIAS će zahtevati od građana oko 60 zemalja sveta, uključujući države zapadnog Balkana, da dobiju specijalno ovlašćenje pre putovanja prilikom posete bilo kojoj zemlji članici Šengena.
Obavezne informacije podnete uz prijave omogućiće imigracionim zvaničnicima da obave proveru prošlosti i uskrate dozvolu za ulazak nepodobnim kandidatima pre nego što se ukrcaju u avione ili trajekte na putu za Evropu.
Cilj sistema je da se olakšaju legitimna putovanja uz istovremeno jačanje odbrane na liniji fronta od neovlašćenih migranata ili prekograničnih bezbednosnih pretnji.
Prognozira se da će ETIAS izdati otprilike pet miliona odobrenja za putovanja godišnje.
Uticaj na imigracionu politiku EU
Razgovori o migracijama na visokom nivou nisu rezultirali bilo kakvim formalnim izmenama imigracionih pravila na nacionalnom ili nivou EU.
Međutim, opšte učvršćivanje političkih stavova, posebno u zemljama centralnoevropske oblasti fronta, moglo bi da utiče na šire političke dijaloge.
Mađarski ministar unutrašnjih poslova Sándor Pintér izjavio je posle samita da će on i njegove kolege na predstojećem sastanku Evropskog saveta u Briselu dodatno raspravljati o zajedničkim protokolima EU o imigraciji i azilu.
Pintér je odlučno odbacio sve obavezne šeme kvota za preraspodelu izbeglica i migranata širom bloka, što je odraz dugogodišnjeg protivljenja Budimpešte predlozima za podelu tereta iz zemalja sa visokim imigracijama kao što je Nemačka.
"Mađarska ne može da prihvati obaveznu prirodu preseljenja", rekao je on novinarima. "To je pitanje suvereniteta za Mađarsku."
Mada je pokazao veću otvorenost za razgovore o zajedničkoj zaštiti spoljnih granica, sastanak je stoga ukazao na kontinuirani otpor više vlada oko predaje određenih odluka o imigracionoj politici nadnacionalnim telima EU, što će verovatno ostati teško pitanje.
Međutim, sve zemlje članice slažu se oko finalizacije planova za sledeće godine za značajan program ETIAS, koji obećava unapređivanje sposobnosti kolektivne bezbednosti, uz istovremeno poštovanje državne kontrole oko toga ko će na kraju dobiti odobrenje za ulazak na njihove teritorije.
Kompleksna ravnoteža nacionalnog suvereniteta i kolektivne bezbednosti
Okupljanje ministara unutrašnjih poslova centralne Evrope u pograničnom gradu Segedin pokazalo je i izazove i mogućnosti koje su svojstvene balansiranju nacionalnih interesa sa regionalnom saradnjom na emotivnom pitanju imigracije.
Mada sve zemlje nameravaju da zaustave ilegalnu migraciju i poremete nemilosrdno profitabilne krijumčarske prstenove koji deluju na njihovom pragu, pitanja podele tereta i suvereniteta nastaviće da ometaju konsenzus o dubljoj integraciji određenih politika kontrole granica.
Međutim, obećavajuće inicijative kao što je predstojeći ETIAS pokazuju da usklađivanje spoljne zaštite u strateškim oblastima može da isplati dividende i pojedinačnim državama i EU u celini kada je u pitanju jačanje zajedničke bezbednosti na međusobno povezanom kontinentu.