Uvod
Evropski sistem putnih informacija 2025 i autorizacije (ETIAS) ostaje predmet određene konfuzije. Putnici su zbunjeni oko toga da li će im biti potreban ETIAS ili Šengenska viza za putovanje unutar šire evropske oblasti. ETIAS je novo elektronsko odobrenje za putovanja koje je za putnike koji trenutno mogu da putuju u Evropu bez vize. Sa druge strane, šengenska viza je viza koja je trenutno neophodna za putovanja u Evropu za putnike koji nisu u mogućnosti da putuju u zemlje EU bez viza. Ovaj članak govori o razlikama između ETIAS-a i šengenskih viza.
Pregled ETIAS-a
Novi Evropski sistem putnih informacija i autorizacije prvi put je predložen 2016. godine sa namerom da se ojača putna bezbednost u Evropu i šengensku zonu iz zemalja koje trenutno ne zahtevaju vizu za takva putovanja. U rasponu od Albanije do Venecuele, trenutno postoje 60 zemlje koje nisu u Evropskoj uniji, ali čiji građani mogu slobodno da putuju u Evropu i unutar nje bez viza. To znači da građani tih zemalja trenutno zahtevaju samo važeći pasoš za posetu Evropi i pozadinske informacije o tim posetiocima su minimalne ili nepostojeće.
Sa ETIAS-om, sa namerom da posetioci završe detaljan onlajn formular i pruže lične podatke, uključujući kriminalne dosijee i posete svetskim konfliktnim oblastima, da podnesu zahtev za odobrenje ETIAS-a za putovanje u Evropu. Aplikacije ETIAS-a proveravaju se preko brojnih baza podataka, uključujući Interpol i Evropol, pre odobrenja. Kada zahtev bude odobren, ETIAS se elektronski prilaže uz pasoš podnosioca zahteva i važi tri godine ili dok pasoš ne istekne.
Šengenska viza
Šengenska zona je često pomešana sa Evropskom unijom ali postoji značajna razlika između njih dvoje. Postoje zemlje 27 koje pripadaju Šengenskoj zoni i većina njih su takođe članice Evropske unije. Pet izuzetaka su:
Tih šest su članice Evropske unije, ali nisu deo grupe Šengenske oblasti, mada su Bugarska i Rumunija u procesu pridruživanja.
Suprotno tome, sledeće zemlje su deo Šengenske oblasti, ali ne i članice Evropske unije:
Građani i zemalja Šengenske oblasti i evropskih zemalja članica uživaju slobodu kretanja kroz obe zemlje i ne zahtevaju ni ETIAS ni šengenske vize da putuju u Evropu.
ETIAS protiv šengenske vize
Građanima 60 zemalja koje trenutno ne zahtevaju bilo kakvu vizu za putovanje u Evropu biće potrebna ovlašćenja da ih posete kada dođe ETIAS 2025. To odobrenje biće ili u obliku ETIAS-a ili šengenske vize. To je ili/ili situacija ili ETIAS protiv Šengena.
Prosto rečeno, posetiocima Evrope koji imaju ETIAS nije potrebna šengenska viza. Oni koji nemaju pravo ili nemaju, ETIAS mora da ima šengensku vizu.
Ključna razlika između ETIAS-a i šengenskih viza
ETIAS je elektronski sistem povezan sa putničkim pasošem koji omogućava njemu ili njoj da uđu i putuju unutar Evropske unije, ali ne nužno i u Šengensku zonu ako nosilac pasoša nije državljanin EU.
Šengenska viza se unosi ručno u pasoš i omogućava putovanje unutar 27 zemalja članica. Međutim, za razliku od ETIAS-a koji omogućava putovanja širom Evrope, šengenska viza je specifična za zemlju koja je podnela zahtev i ne mora nužno da važi za druge šengenske zemlje. U slučaju posetioca koji želi da poseti dve ili više šengenskih zemalja neophodno je podneti zahtev za vizu u ambasadi zemlje u kojoj će biti potrošeno najviše vremena. Šengenska viza omogućava maksimalni boravak od 90 dana u šestomesečnom periodu posle prvog dana ulaska.
Zahtev za ETIAS ili šengensku vizu
Aplikacija za ETIAS popunjava se online za dvadesetak minuta. Obrazac zahteva osnovne lične informacije ali i detalje u vezi sa bilo kojom posećenom svetskom konfliktnom zonom i bilo kakvim kriminalnim dosijeom. Prva zemlja destinacije u Evropi takođe mora da bude precizirana. Nakon detaljne provere kroz brojne baze podataka navedenih detalja, prihvatanje ili odbijanje se obično vraća u roku od nekoliko minuta iako ručna provera može da potraje određeni broj nedelja. Uplata, koja je trenutno određena na sedam evra, mora da prati zahtev.
Sa druge strane, zahtev za šengensku vizu mora lično da se obavi u ambasadi ili konzulatu te odredišne zemlje. Kako proces nije automatizovan, može da potraje šest nedelja ili više pre izdavanja vize. Drugi zahtevi prilikom podnošenja zahteva za šengensku vizu su:
- Pasoš mora da ima minimum dve prazne stranice za ulazne i izlazne oznake
- Pasoš mora da važi tri meseca posle datuma isteka vize
U slučaju podnošenja zahteva za dugotrajnu boravišnu dozvolu, pasoš bi trebalo da važi do isteka vize.
Dodata konfuzija
Da bi se voda dodatno zamutila, postoji još jedna razlika između ETIAS-a i Šengenskih viza. Za razliku od ETIAS-a, koji postoji samo u jednom elektronskom formatu, postoje različite varijacije šengenske vize sa različitim uslovima i ograničenjima.
Kategorija A daje dozvolu nosiocu da tranzitira kroz aerodrom u šengenskoj zemlji, ali ne i da ostane u toj zemlji ili čak napusti aerodrom.
Kategorija C je kratkoročna viza za ostanak u zemlji članici Šengena i ima dalje pod-kategorije:
- Jedinstvena ulazna viza omogućava nosiocu da uđe u Šengensku zonu samo jednom u datom vremenskom roku i ističe kada nosilac ode.
- Dvostruka ulazna viza omogućava ulazak i izlazak iz Šengenske oblasti dva puta i ističe na drugom izlazu.
- Višestruka ulazna viza omogućava više ulazaka i izlazaka iz Šengenske oblasti u trajanju do najviše 90 dana u svakom periodu od 180 dana.
ETIAS ili šengenska viza za građane Velike Britanije?
Građani zemalja izvan EU i Šengenskih oblasti koji trenutno ne zahtevaju vizu za evropska putovanja moraju da budu dokumentovani na odgovarajući način kada ETIAS stupi na snagu. Državljanima Velike Britanije biće potrebno odobreno odobrenje ETIAS-a za putovanje u Evropu i unutar nje.